Пламени мач у Србији и другде
Књига је узбудљиво сведочанство о Србији 1915. године енглеске ауторке Мејбел Синклер Стобарт, учеснице драматичних збивања те године. Била је управница енглеске болнице у Крагујевцу од априла 1915. до почетка повлачења. Изванредан организатор, учинила је много за збрињавање рањеника и лечење цивила. Организовала је неколико диспанзера у Шумадији за цивиле и спасила хиљаде живота, жена, стараца и деце. После обнове непријатељстава повлачила се заједно са српском војском преко Црне Горе и Албаније све до Скадра. О својим доживљајима оставила је узбудљиво сведочанство, ратни дневник објављен неколико месеци по повратку у Енглеску, 1916. године. Књига је и дело талентоване књижевнице, писана са смислом за драматичност и трагичност догађаја чији је сведок ауторка била.
Мејбел Синклер Стобарт
Једна од готово заборављених, а веома заслужних жена из велике групе Самарићанки које су дошле у Србију, била је и једна необична жена – госпођа Мејбел Синклер Стобарт, која је када је дошла у Србију имала 53 године.
Неко време је руководила радом енглеске болнице у Бриселу, а по паду Белгије била је заробљена и осуђена на смрт као енглески шпијун, али се некако извукла.
У априлу 1915. године кренула је са својом јединицом за Србију. Добили су распоред у Крагујевцу.
Госпођа Стобарт је била пријатно изненађена српским официрима са којима се често сретала. Имала је лепо мишљење и о Србима пацијентима болнице.
Била је веома прилагодљива и прихватила је обичаје средине, учила је и српски језик, а знала је често увече да слуша и гуслара који је свирао и певао јуначке песме.
Описала је и коло за које је рекла да је, као и српска музика и српска књижевност, одржало дух српске трагичне историје.
Још нема коментара.