Уметност, социјална девијантност и право: теоријски оквири и студије

Књига која је пред читаоцем представља резултат ауторових вишегодишњих истраживања у домену везе између свих наведених појмова: артистичког и девијантног, артистичког и противправног, као и међусобне интеракције све три означене сфере. Део таквих истраживања аутор је објављивао током протеклих година у различитим научним публикацијама. Описани делови појављују се у овој књизи у модификованој и допуњеној форми која је усклађена са потребама предметног рада. Са друге стране, већина овде публикованих материјала раније није објављивана, услед чега се они појављују у премијерном облику писаном искључиво за потребе ове монографије.
У погледу садржине књиге, свесно је заступан фрагментарни приступ, у оквиру кога су селекционисане и обрађиване поједине теме које својом специфичношћу одговарају задатој теми. Структура рада постављена је тако да сваки од основних тематских одељака може бити посматран двојако: као део шире целине (тј. књиге у целости), али и као засебна студија коју је могуће третирати као самосталну научну целину. Приликом селекције тематских целина, водили смо се начелом да у што је могуће већој мери посветимо простор уметничким појавама на простору наше земље и њених држава претходница. Образложење за овакав потез чини се саморазумљивим. Будући да је иностраним артистичким појавама о којима је овде реч посвећен неупоредиво већи простор у стручној литератури у односу на домаће представнике истоврсних артистичких феномена, фокусирањем на примере из наше праксе настојали смо да ублажимо описану диспропорционалност, али и да осветлимо једну значајно мање познату сферу уметности и њене потенцијалне везе са доменом девијантности и (против)правности. Аутор је наменски избегао доследно обрађивање свих замисливих аспеката везе између уметности, девијантности и права, сматрајући да би такав подухват неминовно морао имати енциклопедијске размере, што ни на који начин није била наша замисао. Простор за даље истраживање остаје отворен, услед чега је аутор посебну пажњу и поклонио покушају да „начне“ ову запостављену тему и приближи је заинтересованој научној јавности, отварајући терен за даља интердисциплинарна истраживања којима би ова књига, као полазиште и оријентир, могла бити од помоћи.

Из Предговора

Аутор

Оно што је посебно карактеристично за овај рад јесте његова оригиналност. Наиме, у домаћој литератури ова тема уопште није обрађивана, иако она заслужује да буде обрађена. Макар само због тога, овај, несумњиво свеобухватан и интердисциплинаран приступ једној занимљивој теми, заслужује посебну пажњу, те га ја због тога и препоручујем за објављивање. Након свега, може се очекивати да овај рад послужи као подстрек неким другим ауторима за даља истраживања у овој области.

Јован Ћирић

Посебан квалитет ауторовог приступа чини његово непрекидно наглашавање изазовности наведене проблематике за правне науке, што илуструје читавим низом занимљивих, али и узнемирујућих примера из сфере уметничког стваралаштва. Од европске авангарде, преко концептуалне уметности до локалног (новосадског) андерграунда, од надреализма, преко црног таласа до шок-арта, од (квази)перформанса до опскурног музичког поџанра блек метала, аутор нас примерима води кроз сложену проблематику потенцијално и стварно социјално девијантног и противправног. Матковић уочава да су авангардна, концептуална, андерграунд и поједини поџанрови популарне уметности не само проширили, него и релативизовали границе између уметности и стварног живота, што може да води до погрешног уверења да је у (и због) уметности све дозвољено. Међутим, ако се држимо принципа правне сигурности и једнакости пред законом, онда, „посматрано из стриктно правног угла, не постоји основ за стављање у повлашћен положај одређене групе лица само на основу чињенице да њихов активизам потпада под сферу уметности” (54-5).

Жолт Лазар

Дело које је пред вама још једно је у низу ауторових истраживања танке границе девијантности и делинквентности у областима које ређе постају предмет проучавања класичних научних дисциплина. Захваљујући увидима које аутору омогућава примена интердисциплинарног приступа, ова јединствена за наше говорно подручје студија према свом значају превазилази националне оквире и пробија лед за даља истраживања на тромеђи уметности, друштвене девијантности и права. Неупитна новина ове књиге уздиже је као референтно дело у датој области за правнике, културологе, социологе, психологе и политикологе.

Леонас Толваишис