Срби у Загребу
Онима који су изгубили своју домовину
„Књигу Срби у Загребу написао сам у намери да заокружим своја размишљања о рубним крајевима српског етничког простора. Ово, дакле, није историја Срба у Хрватској, већ покушај да се њихова присутност на овом простору усредсреди на град Загреб. Такво опредељење је резултат целокупног развоја Срба у главном граду Хрватске. Они су током ХIХ века ушли у све поре градског живота, постигавши за-пажен углед и часно место у процесу брзе урбанизације овога града. Овом књигом желео сам да се оду-жим мом родном граду, у којем је про-шао део моје младости и где почивају моји преци. Књигу посвећујем онима који су изгубили своју домовину.“ – Дејан Медаковић
Ако се историја Загреба гледа у распону од краја ХVIII века па до деценије пред 1941. годину, лако се уочава да је у том периоду овај град имао изразито мешовиту националну структуру становништва. Циљ ове књиге био је да подвуче српски допринос овом развоју, односно да покаже у којој су мери Срби били саставни део његовог развоја. Они су се брзо уградили у све урбане облике који су у њему створени. Ушли су у све градске структуре на толерантан и високоцивилизован начин.
Срби су постали саставни део укупног политичког живота Хрватске. Без њих се не може замислити борба хрватског народа да у реформама Аустроугарске монархије избори своја историјска права. У многим кризним збивањима српска политика није одударала од политике која је вођена у Хрватском сабору. Те године међусобне сарадње припадају светлим страницама историје односа два народа.
Дејан Медаковић
Ин мемориам
Дејан Медаковић (1922–2008)
Академик Дејан Медаковић (Загреб, 7. јул 1922 — Београд, 1. јул 2008) био је српски историчар уметности, универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник Српске академије наука и уметности (1998—2003), декан Филозофског факултета Универзитета у Београду (1971—1973), председник Вукове задужбине у три мандата као и потпредседник Српске књижевне задруге.
Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од средњовековне уметности до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада било на српском барокном сликарству, српским културним приликама у 18. веку и српском сликарству у 19. веку.
Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе.
Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига.
Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања.
У Медаковићеву част 2008. године установљена је награда „Дејан Медаковић”.
Пакет: Странци о нама







Још нема коментара.