Срећа

Нови роман Катице Томић, Срећа, захвата време од Другог светског рата до ратних збивања током деведесетих година прошлог века. Три романескна тока непрестано се преплићу у тексту, асоцирају један на други и ово прозно дело чине складном целином састављеном од неколико комплементарних мотивских и садржинских токова. Историчар Владимир као аукторијални приповедач саопштава романескни део приче о Макарију, његовој породици, његовим девојкама, сину Јовану, а такође и о деспоту Ђурђу, његовој владавини и Јерини. Напоредо остваривано непосредно приповедање и ретроспективни делови текста увећавају динамичност овог романа. Катица Томић је на тај начин свој рукопис учинила веома интригантним не само у погледу садржине и значења, него и у погледу примењеног наративног поступка, који је у том облику врло редак у савременој српској прози.

Марко Недић