Портрет ветра

Роман „Портрет ветра” је прича о младом човеку, стицајем околности изопштеном из друштва, са којим касније неминовно долази у трагичан сукоб. Главни јунак је, практично од рођења, мање окренут људима, а више природи, чијем савршенству се диви и у чије тајне покушава да продре. Њему је ближе шуштање ораховог или липовог лишћа него људски говор, он се боље разуме са својим коњем или псом него са човеком. Неке његове наднаравне способности чине га различитим од средине на коју је упућен, која од њега зазире, али му и завиди и покушава да га унизи и уништи.

Српске митолошке приче, легенде, мистика и паганска веровања уткани су у роман, чиме је он чврсто везан за ово поднебље. Сукоб, али и прожимање Ероса и Танатоса, доброте и насиља, љубави и мржње, сна и јаве, што је иначе одлика Максимовићеве прозе, представља покретачку силу и овог романа. Његова радња се одвија сходно наслову књиге – почиње као благи поветарац, негде од средине постиже снагу ветра, да би при крају прешла у праву олују.