Поезија неандерталаца
Са друге стране светлости
Планина која ме је волела
Шифра производа: 29854
Едицијe: Роман
Аутори: Милан Пајевић, Миодраг Пајевић
Број страна / Повез / Писмо:
188 / Броширан / Латиница
Димензије: -
ИСБН: 9788651513506
Година издавања: 2018.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 500.00 RSDЦена са попустом:
425.00 RSD
Нема на залихама
„Миодраг и Милан Пајевић су син и отац, а ова књига представља избор из њихове електронске преписке вођене и евоциране током двадесет година и исписиване на различитим континентима. Већ и из овог најкраћег могућег синопсиса бива јасно да је реч о књизи која отвара простор за гомилу тога занимљивог. Најпре, занимљива су времена. Преписка почиње једва годину дана након потписивања Дејтонског мировног споразума којим је завршен рат у Босни као најкрвавија деоница ратног распада Југославије и који је имплицирао међусобно признање БиХ, Хрватске и СР Југославије.
[…]
Сав овај историјски и технолошки оквир заправо је само позадина за архетипску причу, причу о односу оца и сина, причу која је један од оних митских темеља на којима почива цивилизација. Отац и син су природно потекли у различитим генерацијама, имају различита искуства и различите интезитете искуства, отац би пословично требао бити мудрији, син би пословично требао бити храбрији, али те ствари се додирују и преклапају. Књиге преписке, чак и унутар чисто литерарног жанра епистоларног романа су то успешније што су боље ухватиле различитост гласова који учествују у преписци. Та се различитост у овој књизи осећа на први поглед, на први дах.
[…]
Читалац „Планине која ме је волела“ стиче утисак да на неки начин познаје и Милана Пајевића и Миодрага Пајевића, зна у најмању руку о чему би с њима могао да разговара уз кафу, чај или нешто жестоко. Ово је књига коју ће читаоци да воле, то је нешто што ми каже моје властито читалачко искуство, а тешко да једна књига може да има већу амбицију. Има храбрости у покушају да се приватна преписка подели с непознатим читаоцима, а овакав утисак је, између осталог, и награда за ту храброст.“ – из Поговора
Мухарем Баздуљ
Милан Пајевић
Милан Пајевић рођен је августа 1952, у Ужицу, тада Титовом, у породици просветних радника који су у то време службовали у Босанској Возући. Обично каже да је проходао (детињство и ниже разреде завршио) у Вирову, основну школу у Ариљу, гимназију друштвеног смера у Пожеги, тада Ужичкој, и када су сви очекивали да ће као писац „Најлепше песме Радио Београда 1970.“ да крене на неки од друштвених факултета, положио је пријемни испит на Машинском, уписао га и завршио.
Написао је књигу „Питао бих. Кога да питам?“ (Компањон) на руском језику, која је издата 2008. у Кијеву. Издавач Слово прес је објавио књигу на српском 2016. године. Како сам каже, пише од када зна за себе, углавном за своју душу, нешто се објавило „ту и тамо“, на руском, украјинском, енглеском и шведском, а већина есеја написаних у последње време налази се на порталу „Наш Недељник“. Са још увек неисцрпним ентузијазмом покушава да докаже да се културом и уметношћу може спасити свет.
Миодраг Пајевић
Миодраг Пајевић рођен је у Земуну, 29. маја 1976. године. Интересантно је да је тог истог врелог дана Маршал Тито, вожњом Плавим возом из Београда, отворио пругу за Бар, а у Београду се играло полуфинале утакмице за Првенство Европе у фудбалу. Миодраг је завршио је Основну школу Бранко Радичевић на Новом Београду, а после првог разреда Десете београдске гимназије, одлази са мајком и сетром у Шведски град Малме где је окончао тамошњу гимназију. Бостонски Универзитет, Communication, advertising завршио је 2000. године. Од 2001. год. живи и ради у Риму, прво у једном од студија Ћинећита. Почетком 2014. године враћа се са породицом у Малме. Тамо завршава студије за обраду дрвета 2017. године не престајући да машта о дрвеним кануима које би правио својим рукама и животу у максималном контакту са природом. Миодраг је ожењен, отац је троје деце.
Још нема коментара.