Море или одмор
Радња романа оквирно је смештена у десет дана заједничког одмора групе пријатеља из младости. Избор мора као сценографије није случајан; море је овде симбол мира, прочишћења и „смирујуће енергије“ која је неопходна ликовима оптерећеним бременом прошлости, где хронотоп означава нераскидиву повезаност простора и времена, где је време примарна категорија
која одређује простор, дајући књижевном делу авантуристички жанр.
Кроз десет поглавља (дана), ауторка користи технику монолога и дијалога како би супротставила различите животне судбине и ставове. Ликови – означени иницијалима попут Л, К, Б, М, Р, П – нису само носиоци радње, већ архетипови различитих одговора на животне недаће и тешкоће организовања „нормалног живота“.
Централни мотив који прожима готово сваку мисао и дијалог јесте рат и његово разорно дејство на људску психу и морал. Ауторка, и сама сведок сарајевских ратних дешавања, верно слика контраст између предратне безбрижности и ратног ужаса, који постаје њена неизбрисива траума и животни међаш.
⌊…⌉
Роман функционише као полифонија гласова. Док је Л испуњена радошћу због поновног сусрета, П преиспитује смисао повратка у прошлост, сматрајући да је оживљавање старих пријатељстава узалудан труд. Међу ликовима долази до непремостивих сукоба погледа на свет.
Посебно је упечатљив лик М, која у тишини мора проналази уточиште и која кроз уметност и природу тражи одговоре на суштинска питања. С друге стране, ликови попут Р уносе дозу критичности, анализирајући колективне мане и друштвене аномалије, од глобалистичке политике до локалног менталитета.
Посебну тежину носи ауторкино разумевање избеглиштва. Она не пише само о физичком одласку из Сарајева у Србију већ пише о унутрашњем прогнанству човека који заувек носи рат у себи, а то је психолошки простор без правог повратка.
Роман зато делује као тиха студија људске душе после катастрофе. У њему нема великих решења ни утехе. Само дубоко промишљање о човеку, његовим ломовима, слабостима и покушајима да опстане. Баш у томе лежи снага Блаженке Калдесић Спасојевић − да кроз лични бол проговори о колективној људској трауми.
Мирјана Штефаницки Антонић
Блаженка Калдесић Спасојевић
Блаженка Калдесић Спасојевић рођена је у Сарајеву 1956. године. Завршила је Филозофски факултет у Сарајеву и стекла звање професора педагогије и психологије. Дипломирала је 1979. године и радила као професор психологије и школски педагог-психолог у Гимназији „Милорад Влачић“ у Власеници. Од 1982. до маја 1992. године радила је у маркетингу хотела „Holiday Inn“ у Сарајеву.
Током рата радила је у општини на Грбавици, на телевизији „Канал С“ на Палама…
По доласку у Нови Сад радила је у више институција:
„Дом за децу ометену у развоју“, Ветерник, као васпитач,
„Дечје село“, Сремска Каменица, као васпитач, „Дневни боравак за телесно инвалидна лица“ при Удружењу за церебралну парализу, Нови Сад, као васпитач и руководилац, ШОСО „Милан Петровић“ са домом ученика, Нови Сад, као наставник.
У пензију је отишла из Средњошколског дома, при ШОСО „Милан Петровић“, где је радила као васпитач.
Аматерски се бави сликарством више од 15 година. Ствара у различитим техникама, најчешће у уљу на платну, акварелу, акрилу и иконопису. До сада је имала две самосталне изложбе: прву у Клубу књижевника, а другу у Омладинском дигиталном центру Градске библиотеке. Трећа, онлајн изложба, реализована је током пандемије у Ликовној онлајн галерији. Учествовала је на више од педесет колективних изложби.
Писањем кратких прича бави се од 2020. године. Ово је њен први роман.
Члан је:
ЛИКУМ-а (Удружења ликовних стваралаца Новог
Сада), Савеза књижевника у отаџбини и расејању и Кола
српских сестара (хуманитарне организације).
Мајка је два сина и бака две унуке.
Живи и ствара у Новом Саду.
Промишљања оживљеног и доживљеног: „Ефемерис“ Дејана Медаковића







Још нема коментара.