Поезија неандерталаца
Липе не миришу увек исто
Шифра производа: 30810
Преузмите одломак: 
Едицијe: Роман
Аутор: Мирослав Васин
Број страна / Повез / Писмо:
579 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-2186-0
Година издавања: 2023.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,200.00 RSDЦена са попустом:
1,020.00 RSD
Роман који нам доноси слику односа на овим просторима у првој половини ХХ века
Роман Липе не миришу увек исто Мирослава Васина већ самим насловом сугерише двојност, својеврсни дуалитет уткан у ствари, државе и људе, јер у свему постоје два пола и две крајности. Кроз ликове овог романа, аутор је у константној потрази за балансом, мером, симетријом, дубоко уверен да ивице могу бити заобљене и ублажене хуманим осећањима, само ако се рука пружи кад се чини да спаса нема.
Чуруг, као једно од највећих и најмногољуднијих војвођанских села, биће централна фигура и поприште породичне саге Шовљанских: три генерације биће носиоци епоха чији су били савременици и сведоци важних историјских догађаја – од времена пре Великог рата па до Светске економске кризе након Другог светског рата.
Иако омеђен ратним збивањима, оно што је у роману наглашено ипак нису прикази ратних сцена, већ ефекта какав он има, централизован у Чуруг и представљен кроз суживот Срба и Мађара. Промене ратне среће диктираће и промену односа између ова два народа интензивирајући осећања, како добра, тако и она лоша која често воде у суровост – забележену и са једне и са друге стране.
Аутор верује да је слога ипак могућа и то приказује односом двеју породица: Шовљански и Чордаш, који су се међусобно волели, поштовали, заједно патили и спашавали једни друге кад је то било најпотребније.
Нажалост, увидети да је човек ипак само човек, а да су све остало нијансе које нас не одређују увек схватамо касно. Аутор упозорава:
И није се разликовао лелек који се чуо са православног гробља од јаукања које је болно одјекивало са католичког…
И не миришу липе увек исто, али човек никада на своју људскост заборавити не сме.
До великог звона!
Мирослав Васин
Мирослав Васин је рођен 18. јуна 1955. године у Београду, од оца Уроша и мајке Љиљане, обоје професори књижевности. Детињство и рану младост провео je у Бечеју, где је завршио основну школу и Гимназију „Тодор Дукин“. Дипломирао је на Правном факултету у Београду.
Од 1990. до 2008. године обављао је сложене послове у привреди, у бечејском Фадип-у, новосадском ХИНС-у и Албус-у.
Од 2002. до 2008. у Покрајинском секретаријату за рад, запошљавање и равноправност полова обављао je функцију помоћника покрајинског секретара.
Био је судија у Суду части Привредне коморе СФРЈ, члан Савета за запошљавање Републике Србије, члан Савета за заштиту на раду Републике Србије, председник Социјално-економског савета АП Војводине и Савета за избегла, прогнана и расељена лица, потпредседник Штаба за ванредне ситуације АП Војводине за време катастрофалних поплава 2014. и успешне одбранe Војводине од високих вода. У периоду од 2014. до 2016. био је командант Штаба за ванредне ситуације АП Војводине.
Од 2008. до 2016. године, као члан Покрајинске владе, обавља дужност Покрајинског секретара за привреду, рад, запошљавање и равноправност полова. Од 2014. до 2016. изабран је на функцију потпредседника Покрајинске владе а од 2016. до 2020. био је Потпредседник Скупштине АП Војводине.
Објавио је више стручних публикација у области привреде и запошљавања од којих су најважније:
„Социјални дијалог – европска тековина без алтернативе“
„Утицај приватизационих процеса на проблем незапослености“
„Улога региона и локалних заједница у запошљавању“
„Самозапошљавање као стуб запошљавања“
„Седам поглавља Програма за подстицање привреде, преду-
зетништва и занатства у АП Војводини“
Ожењен је и има два сина. Прерано преминулој кћерки посветио је овај роман.
Још нема коментара.