Запамћења
Шифра производа: 31109
Преузмите одломак: 
Едицијe: Публицистика
Аутор: Василије Ђ. Крестић
Број страна / Повез / Писмо:
432 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 16 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2480-9
Година издавања: 2025.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, Матица српска
Цена: 2,200.00 RSDЦена са попустом: 1,870.00 RSD
Подухватио сам се да напишем Запамћења да бих показао у каквим материјалним, друштвеним, политичким, културним и идеолошким условима сам стасавао као дете, ђак и студент. Без жеље да замарам читаоце неким општим подацима, трудио сам се да саопштим само оне који су за мене били значајни и карактеристични, који су вредни помена и памћења. На такав начин описао сам и свој војнички живот на Превлаци крај Херцег Новог, и у Лукавици покрај Сарајева. Посебну пажњу поклонио сам свом професорском послу на Филозофском факултету у Београду и изградњи научне каријере, научноистраживачком раду, темама и проблемима које сам изучавао и различитим рецепцијама на које су моји радови наилазили у јавности, научним круговима и код политичара.
Знатни делови књиге посвећени су мом избору у САНУ и мојој активности у тој установи, посебно мојој вишегодишњој критици руководства САНУ, с чијом политиком се нисам саглашавао зато што је наносила штету не само угледу САНУ већ и интересима народа којем припада.
Задатак свега овога, што сам написао у Запамћењима, више је да одслика време у којем сам живео и радио, него људе с којима сам пријатељевао или оне с којима сам се спорио. Помињање личности у Запамћењима нисам ни могао ни хтео да избегнем, зато што су оне оличење времена, што без њих ни време не би било такво какво је било. Запамћења сам написао с уверењем да могу да буду мањи прилог вишедеценијској историји нашег друштва, наше политике, нашег националног, научног, културног и моралног битисања и широко распрострањеног посртања.
Василије Ђ. Крестић
Василије Ђ. Крестић
Василије Крестић (Ђала,1932) српски је историчар, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији и академик САНУ. Основну школу похађао је у месту рођења, а гимназију у Зрењанину. Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1957. На истом факултету докторирао је 1967. са темом „Хрватско-угарска нагодба 1868. године“.
За доцента је изабран 1967, за ванредног професора 1973, а за редовног 1979. године. Од 1981. је шеф Катедре за националну историју Новог века. У пензији је од 1997.
Још нема коментара.