Срби и антипатриотизам
Шифра производа: 30189
Едицијe: Публицистика, Социологија
Аутор: Зоран Аврамовић
Број страна / Повез / Писмо:
318 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 12 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-1662-0
Година издавања: 2020.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,100.00 RSDЦена са попустом: 935.00 RSD
„Антипатриотизам је политичка и друштвена појава која се може препознати у већем или мањем обиму у свакој нацији, па тако и у српској. Појављује се у разним облицима: од писаних и усмених острашћених исказа о сопственој нацији, (не)организованог деловања појединаца и група против патриотски опредељених грађана и демократски биране власти до отвореног стављања на страну иностраног непријатеља. Основно обележје антипатриотизма је „снажна заинтересованост за разарање“ сопствене нације, њених институција, вредности и значајних личности.
Српски антипатриотизам је само један од облика историјског и актуалног односа појединаца, друштвених група и политичких партија према држави и нацији.
Историја српског народа бележи приличан број имена оних који су се истицали антипатриотизмом у разним облицима, односно припадали су у разним облицима оним Србима који су, да се послужим речима Николе Макијавелија „више волели да њихова отаџбина буде поробљена него слободна“.
Загонетка је у томе што се у различитим исотријско-политичким и друштвеним епохама одржава, обнавља антисрпски начин мишљења и понашања у делу српске нације. Ово сазнање не сме да води у дефетизам или националну малодушност већ у њему треба видети подстицај за ангажовану патриотску мисао и деловање. Антипатриотизму може да буде права препрека снажна, искрена и уверљива патриотска свест и дело.“ – Аутор
Наша трагедија народна заиста не долази од ратовања са непријатељима спољним, него од опеване тзв. народне неслоге. – Милош Црњански
Зоран Аврамовић
Зоран Аврамовић је дипломирао социологију на Филозофском факултету у Београду, где је касније и докторирао. У гимназији је предавао социологију, радио је као истраживач у Заводу за проучавање културног развитка Србије у Београду, као научни саветник у Институту за педагошка истраживања у Београду, као професор социологије културе на Филозофском факултету у Косовској Митровици.
Објавио јее двадесет књига и преко 160 научних и стручних радова у различитим часописима, зборницима и књигама, као и преко 190 радова различитих жанрова попут студија, истраживања, полемика, критика, есеја и рецензија. Поднео је више од 50 саопштења на научним националним и међународним скуповима која су објављивана у изводима или целини.
Био је уредник два научна часописа: Теорија и Социолошки преглед. Објављивао је радове у Летопису матице српске, часопису Књижевност, Књижевне новине, Књижевна реч, Багдала…
Још нема коментара.