Да није било рата…
Синиша Корица се одважио да се одлепи од свог омиљеног жанра – есеја и први пут заронио у замршене путеве приповетке. Вешто је мењао стварност и фикције. Његови јунаци носили су причу кроз теснаце историје. Емоције умакао у друштвене догађаје и тако нам поетски изразом приближавао аутентичност историје. У послератним растакањима стварности тражио усуд судбине многих личности, читавих породица, па и народа. Рат је суров, бројне ожиљке оставља, али и у тим осакаћеним послератним временима, околности стварају судбине, живот се заприма у неким другима којих не би било да рата није било. Ликови причу воде кроз турбулентна времена наше унутрашње и спољне политике виђене из амбасаде у Будимпешти, у временском распону од 1848. до 2025. и студентских демонстрација. Дијалогом разјашњавана сама суштина посебно наше недавне прошлости од 1980. па све до првог квартала 2025. Пише их човек који је био не само посматрач, већ једним делом и сам непосредан актер друштвених збивања. Прилози за другачије ишчитавање историје.
Зоран Колунџија
Синиша Корица
Синиша Корица рођен је 1949. године у Лаћарку, општина Сремска Митровица. Економски факултет је завршио у Суботици 1971. године, а магистрирао на Економском факултету у Београду. Радио је на различитим местима у привреди: „Митрос”, „Херој Пинки” (финансијски директор), „Елнос” (заменик генералног директора), „Електровојводина” (директор економских послова). Радио је и у органима власти: био потпредседник Извршног већа општине Сремска Митровица, у два мандата члан Извршног већа Војводине и члан Савезног извршног већа и Савезни секретар за тржиште и цене у влади Милке Планинц. Привреда, ограни власти, наука (магистратура) и политика мотивисали су га да пише. Живи у Новом Саду, ожењен је, има две ћерке и троје унучади.
Још нема коментара.