Каинов комплекс 2. издање

Каинов комплекс – облици зла

Каин влада светом. Скептику саветујемо да прочита историју света. – Леополд Сонди

Леополд Сонди је на егзактан начин, анализом великог броја генеалошких стабала, успео да докаже (1937) да се између индивидуалног несвесног, које сачињавају индивидуално потиснути садржаји, и колективног несвесног, које сачињавају архетипови, налази једна до тада потпуно непозната област несвесног, коју он назива фамилијарно несвесно, а чији су садржаји латентни рецесивни гени.

Открићем фамилијарног несвесног, Сонди у дубинску психологију уводи једну нову димензију и тиме допуњава и проширује круг њеног истраживања, тако да дубинско-психолошки феномени данас добијају свој прави и потпуни смисао тек у светлу индивидуалног, фамилијарног и колективног несвесног, што важи, на пример, и за Едипов, а посебно за Каинов комплекс, који вечно живе у човеку и чија се природа, како тврди шикзал-анализа, не може уништити. Потврду за то налазимо и у чињеници да историју света чини вечна прича о Каину, која се врло често понавља, како код појединаца тако и у групи, односно колективу. Зато је неопходно разликовати индивидуалног од колективног Каина, иако они имају исту функцију и циљ, јер се испољавају у најразличитијим облицима зла.

Закључак је да се нагонска природа човека није изменила, већ су га култура и цивилизација приморале да развије један посебан арсенал, „техника маскирања“ својих каинистичких тежњи, што је свој пуни израз добило у политици и дипломатији, где је Каин приморан да се прикрива под маском хуманизма, пријатељства и забринутости за мир у свету, упркос чињеници да је најчешће управо он иницијатор и креатор ратова. Јер, када превагне политички циљ, као што истиче Јунг, онда је без сумње нешто споредно подигнуто на ниво главног, при чему је појединац преварен у својој правој унутрашњој опредељености. Тако је збрисано две хиљаде година хришћанске културе, будући да уместо проширења свести, помоћу враћања пројекција, долази до сужавања свести. – Иван Настовић