Шапати Мале Влашке

Tрећа књига Славице Гароње из „Аркадијске трилогије“

Трећа књига Славице Гароње из круга „аркадијске трилогије”, Шапати Мале Влашке, велико је ткање снохватица („Јер језик је последње што нам остаје. И, ступам, као у сну, у тај простор свог последњег уточишта”): роман о збирци ријечи које је упила у младости и зрелости и сада их враћа или вади из сна и сјећања, у меланхоличном растанку с драгим јој и блиским људима, предјелима и предметима. До сржи лична, књига растанка. У њој душин трепет обавија драгоцјен документ о повезаности приповједачице са својом јунакињом, њеним језиком и духом. Ненаметљив романескно-аутобиографски оквир снажи јаку вриједност свједочења и живе говорне ријечи.

Душан Иванић

Одлика овог крунског дела трилогије јесте уланчаност приповедног тока – паралелна ретроспекција првог и другог дела (Аркадија, Парусија) уденута је у приповедну нит Шапата Мале Влашке – на начин да ова два тока смењују један другог – и истовремено теку у једном, јединственом. Свој раскошан варијететни облик, као фигура антифона, рефрена, задобила су и свеколика казивања и поведања нараторкиних јунакиња и ликова, који циркулишу целином наративних рукаваца, и сливају се у основну линију, појачавају тон, разграњавају партитуру сећања, творећи симфонију живота који, ипак, није прошао. Живота који још пенуша са развалина времена, хридина повести.

Анђелко Анушић