Песме и приповетке
Песме
Дејан Медаковић је био ходочасник српских светилишта који је посебно марио, речима Драшка Ређепа, за ”српски север”, за Подунавље и путописе српских сеоба. Српски север је за Медаковића лирска снага Дунава, рајске реке ”јединства Европе”, репозиториј фрушкогорских манастира, уметничка сугестија тешке и тамне историјске судбине грофаЂорђа Бранковића, повест означена сеобама и миграцијама које допиру до нашег доба, као израз невидљивог проклетства данашњице и недељивог тоталитета времена.
Поезија Дејана Медаковића уједињује писмо историчара уметности са филозофијом ерудитног европског песника који размишља у раскошним барокним сликама.
Приповетке
Дејан Медаковић спада међу реалистичке и изразито ерудитивне приповедаче који су склони естетизацији, фикционализацији, семантизацији и универзализацији личних искустава и доживљаја. У његовом опусу каткада се препознају само обриси, а веома фреквентно и експлицитна аутобиографска наслојавања. Хронотопичност својствена је и кругу прича које тематизују реминисценције из његових ”раних јада”, детињства и дечаштва, проведених у Загребу и у Далмацији.
Ипак, како је својевремено приметио Драшко Ређеп, ”недовољно читане”, али веома карактеристичне и упечатљиве приче Дејана Медаковића, које се сада објављују сабране међу корицама једне књиге, представљају изузетно важну компоненту његовог укупног корпуса, али и уопште леп и поетички препознатљив допринос српском прозном стваралаштву.
Дејан Медаковић
Ин мемориам
Дејан Медаковић (1922–2008)
Академик Дејан Медаковић (Загреб, 7. јул 1922 — Београд, 1. јул 2008) био је српски историчар уметности, универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник Српске академије наука и уметности (1998—2003), декан Филозофског факултета Универзитета у Београду (1971—1973), председник Вукове задужбине у три мандата као и потпредседник Српске књижевне задруге.
Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од средњовековне уметности до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада било на српском барокном сликарству, српским културним приликама у 18. веку и српском сликарству у 19. веку.
Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе.
Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига.
Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања.
У Медаковићеву част 2008. године установљена је награда „Дејан Медаковић”.
Још нема коментара.