Исидора Секулић – Речи

И тако је срце моћније од пепела и земље…
За Речи којима осећам Време…
Јер си Љубав.

Боже, помози ми и данас… Као река сам, Господе, кроз коју је прошао вихор с ударцима и срџбама, с pyкама и метлама. Сва је вода покривена мутном пеном, све се са дна дигло, с пеном се ваља оно што иначе лежи дубоко на дну реке. По мени то, Господе, јури мутна пена! И y пени цело моје дно! И, ево, ништа нећу да сакријем од људи, ако ко хоће да застане и погледа талог… А од Тебе, Боже, ништа и не могу скрити. И нисам скривала.

Ти си слушао вреле исповести, и Ти си ми утешно говорио да земља није Небо. Што бих желела сада, то је да се дно не врати на дно… Можеш ли ми ту помоћи, Господе? Али куда и како да склоним оно што примих, бех, познах, чврсто научих, згреших, чега се сећам, што не могу заборавити? Талог мој сам ја, Господе! И кад пена искипи, талог ће се опет спустити у мене. До смрти га морам носити. Као река је човек: без дна и муља не постоји… Господе, учини да вихори понекад брже мину! Утишај ветар, прекри небо непомичним облацима, дај ноћ мирну и дугу, да се одморим, Боже мој!

Исидора Секулић (откано чипком од
јеванђељских слова, имеђу два црна сјаја, 1940)

Од мноштва појавних облика љубави, патриотизам је тек један. Можда је највећа његова предност та што ту љубав свако може доживети (…) Све док је она у нама, ми смо са Богом, зато што патриотизам, за разлику од национализма и шовинизма, није искључив, нити је агресиван. Он је надахнуто трагање за оним најбољим у Своме, понирање у дубину онога чему исконски припадамо, тихи понос због припадања Своме, колико и гола, вриштећа емоција (…)

Патриотизам је најлепша, најплеменитија и најчистија, скоро дечја емоција, без које кад останемо нисмо
више људска бића, већ хуманоиди.

Академик Драган Симеуновић
(тихи прислов једној љубави, 2023)