Били смо нико и ништа

Од Темишвара до Граца 1989 – моје бекство из Румуније

Роман Били смо нико и ништа, који се може сврстати и у путописну прозу, носећи такође и одлике романсиране аутобиографије, нуди читаоцима сећање на једно мрачно време и исход је ауторовог настојања да се од заборава сачува бар један део онога што су обични, „мали“ људи доживљавали задесивши се у једном бурном времену, на размеђи двају светова.

У фокусу је петнаестогодишњи дечак који са мајком и неколико земљака одлучује да напусти домовину, комунистичку Румунију која грца под Чаушесковом чизмом. Поред узбудљивих епизода у којима читалац прати покушаје бекства главног јунака, ова књига права је ризница поетских сећања на детињство и благодети једног, готово ишчезнулог, вишејезичног и мултикултуралног раја који је владао на панонским просторима.

Уз живописно осликана европска догађања и просторе, као и ставове румунских грађана о ондашњим југословенским приликама, читалац се на крају суочава и са погледом из сасвим другог угла, онда када је аутор на развијеном Западу пронашао нови дом. Али, ствари се опет из корена мењају, а живот, увек непредвидив, доноси нове претње, закључке и преокрете.

„У Румунији је у моје време живело двадесет четири милиона људи.
Године 2000. требало је да их буде чак тридесет милиона.
Данас их има једва осамнаест.
Сада је Источна Европа истински капиталистичка.
А Западна Европа… социјалистичка.
И сви хоће тамо.
И сви смеју тамо.“