АТИФ

О ПИСЦУ

Владимир Конечни је рођен у Београду. Завршио је (стару) Другу београдску гимназију и Филозофски факултет Београдског универзитета. Од најмлађих дана пише приповетке и песме, алидуго објављује искључиво поезију – прво на српском, а касније и на енглеском и француском. У песничком домену, Прометеј је јануара 2013. године објавио књигу Конечног под насловом Видим – педесет одабраних песама (http://vladimirkonecni.net/books/VIDIM.pdf).

Конечни је такође написао десетак, махом експерименталних, позоришних текстова (на енглеском и српском) који су изведени у Данској, Естонији, Немачкој, С.А.Д., Србији, Финској и Холандији. Његова мултимедијална представа Двојност је извођена у чувеној сали Погон Дома омладине Београда 2003. године. Четири његова драмска текста су објављена у београдском часописуСавременик, а издавач Апостроф је објавио још два као књигу.

Око четврт века Конечни се бави и уметничком фотографијом. Имао је неколико великих самосталних изложби у Калифорнији, једну у Талину у Естонији, као и у Београду 2011. у галерији Магацин у Краљевића Марка 4. Учествовао је и у седам групних изложби у Америци и неколико европских земаља.

Београдски Лицеј је 2011. године објавио библиофилско издање (ограничено на деведесетдевет нумерисаних и потписаних примерака) књиге великог формата овог свестраног аутора под насловом Аутобиографија – књижевни и ликовни експерименти 1986-2011. (http://vladimirkonecni.net/books/Autobiografija.pdf).

Концентришући се, коначно, на прозну делатност Владимира Конечног на српском језику, интересантно је да је он, мада се бави писањем приповедака на свом матерњем језику од раних дана, тек 2003. године одлучио да објави једну своју приповетку у Србији, у чачанском часописуАРТ 032. Та приповетка, Ерлијан, је у књизи сада пред читаоцем, а и она је била пишчев превод са енглеског оригинала. Међутим, осталих једанаест приповедака које је Конечни одабрао за ову књигу су све написане на српском језику током прошле деценије. Већина њих (седам) је раније објављена и то у најугледнијим књижевним часописима у Србији, а неколико приповедака и у Загребу и Сплиту. Пет необјављених прича (Лазарева субота, Звезда падавица, Конкурс за ријалити шоу, Пут за Архангељск и Падмамукхи) су све написане 2013. године.

Као и његово песништво и драмски (и чак фотографски) рад, приповетке Конечног се одликују наклоношћу ка апстрактном, филозофском и концептуалном. Међутим, за разлику од своје поезије, у приповеткама се Конечни у великој мери оријентисао на конкретне животне теме и танане, емотивне и еротске људске односе, мада неке од тема очигледно потпадају под рубрику „велике”. Ту ће читалац наћи и богатство упечатљивих портрета људи и жена у невероватно различитим околностима, понекад надреалним, не само у Србији, него и у „целом свету”.

Владимир Конечни је докторирао експерименталну психологију на Универзитету у Торонту у Канади. Од 1982. године, редовни је професор психологије на Калифорнијском универзитету у Сан Дијегу. Истовремено је редовни професор методологије психолошких истраживања од 1994. на Београдском универзитету. Добитник је америчке Гугенхајмове награде за истраживачки рад у Аустралији, Бразилу и Папуи Новој Гвинеји. Његов научни рад је концентрисан у областима психологије емоција, психофизиологијe, психологијe права и одлучивања, као и психологије уметности и естетике (музика, позориште, сликарство, архитектура). Одржао је предавања о својим истраживањима на око 175 универзитета на свим континентима.

Зоран Колунџија