Ђорђе Стратимировић
Нема на залихама
Књига се објављује поводом 170-годишњице од проглашења Српске Војводине.
Међу Србима у јужној Угарској, најтипичнији представник идеја Револуције 1848. године и кључна особа у њиховом спровођењу у оквиру Српског народног покрета био је Ђорђе Стратимировић. Током две године његове војне и политичке каријере, када је имао централну и често пресудну улогу, постављен је темељ српске националне политике у оквиру Хабзбуршке монархије у другој половини 19. века, нарочито у српско-мађарским и српско-хрватским односима.
Стога смо сматрали да је корисно обавити обимнија истраживања на овом подручју, која би на један објективнији начин, из разних углова, осветлила његову улогу у том преломном периоду за српску нацију у јужној Угарској.
Циљ је био да се по први пут на српском језику објави рад који ће, на основу досадашњих и нових сазнања, примарних и секундарних извора, домаће и стране штампе, мемоарских списа и научне литературе, користећи критички, хронолошко-проблемски приступ изабраној теми, уз синтетизовани приказ кључних питања, целовито сагледати делатност и свестрано политичко и војно ангажовање Ђорђа Стратимировића, наглашавајући његово залагање да се током Српског народног покрета ојача правно-политички положај српског народа и да се истраје у борби за очување српског националног идентитета.
Посебну пажњу смо обратили на домаћу и страну периодику, нарочито на ону из Кнежевине Србије (Србске новине, Новине читалишта београдског), која је помно пратила збивања преко Саве и Дунава, често апострофирајући контроверзе око личности Ђорђа Стратимировића.
Много од тога, бар када се ради о Ђорђу Стратимировићу, до сада није публиковано или је само фрагментирано и узгред објављено. Наравно, могуће је да је остало још неистраженог материјала. Ипак, надамо се да смо на светлост дана изнели довољно поузданих чињеница које су, у пригодном облику, вишеструко осветлиле овај период националне историје, а нарочито улогу и значај Ђорђа Стартимировића у њима. – из Предговора
Др Жарко Димић
Жарко Димић
Жарко Димић рођен је 10. марта 1962. године. Основну школу и Карловачку гимназију завршио у Сремским Карловцима. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за Историју. Поред низа студија и стручних прилога објавио је и књиге и историографије те приредио бројне монографије о знаменитим догађајима и личностима, углавном везаним за Сремске Карловце.
Поред научног, Жарко Димић бави се и књижевним стваралаштвом. Објавио је више збирки поезије, антологије анегдота, прозне књиге. Поезија му је превођена на италијански, енглески, руски и мађарски језик.
Добитник је бројних награда и признања међу којима су од важнијих Специјална награда за поезију на 15. уметничком фестивалу медитерана у Конверсану (Италија), 2002, Јубиларни крст генерала Петра Николајевића Врангела (Санкт Петербург), 2007… Руски патријарх московски и целе Русије Алексеј доделио му је орден Руске православне цркве Преподобног Сергеја Радоњешкога III степена, 2008. Добитник је Вукове награде Културно просветне заједнице Србије, 2009., носилац је медаље ФЕДОРОВ и Витешког крста који додељује међународна асоцијација витезова са седиштем у Москви за свеукупни досадашњи рад на очувању националних вредности и православне традиције 2010, као и Награде АРС Академије за животно дело у развоју културе и духовног наслеђа, 2018. Припао му је Орден Вожда Ђорђа Стратимировића, 2021 и награда Дејан Медаковић за књигу Карловачка гимназија, 2021.
До марта 2022. године др Жарко Димић је објавио преко 600 ауторских јединица из књижевности, историографије и историје уметности. Жарко Димић је добитник многобројних повеља и признања у земљи и иностранству и награда као носилац и покретач пројеката у култури и уметности.
Управник је Архива САНУ у Сремским Карловцима, где живи и ради.
Још нема коментара.