Откривање Хиландара
Нема на залихама
Иако је прослава осам векова манастира Хиландара доиста упечатљиво доказала да је тематика везана за ово вишевековно духовно средиште српског народа готово неисцрпна, сматрао сам корисним и својом обавезом да и сам приложим свој скромни допринос одазивајући се позиву Одбора за обележавање овог јубилеја који је и подстакао тему везану за шире названи научни проблем: „Откриће Хиландара”. Управо ова тема чини и окосницу ове моје књиге. У њој сам сабрао и неке друге раније објављене радове као сведочанство мојих непрекидних настојања да и сам допринесем трајној обавези наше науке око проучавања овог манастира чија је вековна улога немерљива у обликовању српске духовности. Ако сам у томе имало успео, сматраћу да сам испунио свој задатак. Оваква нада ме је подстакла и охрабрила да овако садржајно склопљену књигу предам оцени наше јавности.
На крају имам пријатну дужност да најтоплије захвалим свима који су се трудили око објављивања ове књиге а посебно Одбору за обележавање осам векова Хиландара и мом издавачу Прометеју који је и овога пута имао слуха да се заложи за дела посвећена нашој духовној баштини.
У каквом историјском тренутку нашега народа стижу нас велики векови овог манастира? Оправдано се можемо питати, какве духовне поруке смо кадри да ишчитамо управо данас, када смо принуђени да преиспитамо своје постојање у овом сукобљивом свету чије последице сносимо са тако много личног и општег бола? Јер, цело наше национално биће тешко је рањено, испресецана је његова целовитост, ослабљена је биолошка снага, а нерешена питања која одлажу и коче наше смиривање прете новим несрећама. У таквом нереду који подстиче и умножава тзв. „међународна правда” и сама саздана на сумњивим основама, треба се окренути не према обманама овог вероломног тренутка, већ према оним вредностима које је проверавало време, а манастир Хиландар је о њиховој узвишености сведочио пуних осам векова.
Дејан Медаковић
Дејан Медаковић
Ин мемориам
Дејан Медаковић (1922–2008)
Академик Дејан Медаковић (Загреб, 7. јул 1922 — Београд, 1. јул 2008) био је српски историчар уметности, универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник Српске академије наука и уметности (1998—2003), декан Филозофског факултета Универзитета у Београду (1971—1973), председник Вукове задужбине у три мандата као и потпредседник Српске књижевне задруге.
Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од средњовековне уметности до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада било на српском барокном сликарству, српским културним приликама у 18. веку и српском сликарству у 19. веку.
Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе.
Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига.
Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања.
У Медаковићеву част 2008. године установљена је награда „Дејан Медаковић”.
Mirko – :
Iako do sada nisam imao priliku da posetim Hilandar, pomoću ove knjige sam otputovao na Svetu Goru.