Изабране српске теме
Изабране српске теме – студије, прилози и чланци
Ова књига садржи текстове различите тематике, које је аутор објављивао у стручним часописима и различитим поводима, увек имајући на уму бригу над српском свеколиком културном и уметничком баштином.
Нижу се национални јубилеји, обрађује српска духовност, манастирима, српске књиге из ранијих векова…
Из предговора
„Свестан сам да се ова књига појављује у време најтрагичнијих збивања новије српске историје. То је тренутак када у ратном безумљу нетрагом нестају споменици српске културе у Далмацији, Хрватској и Славонији о којима сам писао, које сам обилазио и био поновљено узбуђен њиховом древном лепотом. Те споменике увек сам прикључивао целовитом току српске уметности и културе. Истовремено, са највећим поштовањем дубоко се клањам пред знаним и незнаним јунацима наше духовности који су их чували вековима. Постоје сведочења која ни најбруталнија сила и слепа мржња не могу да угуше.“
Београд, август 1995.
Део садржаја
СРПСКА КУЛТУРА И УМЕТНОСТ У ПОДУНАВЉУ
СВЕТОСАВСКА ЦРКВА И ВЕЛИКА СЕОБА 1690. ГОДИНЕ
ЗАПАДНОЕВРОПСКИ БАРОК И СВЕТ КАСНЕ ВИЗАНТИЈЕ
СРПСКА УМЕТНОСТ XVIII ВЕКА
СЛОВО О СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
У СЛАВУ НАЈСТАРИЈЕ СРПСКЕ ГИМНАЗИЈЕ
НА ДРЕВНИМ ИСТОЧНИЦИМА
РИЗНИЦА МАНАСТИРА МИЛЕШЕВЕ
ЗНАЧАЈ МАНАСТИРА ДЕЧАНА У XVIII ВЕКУ
О МАНАСТИРУ САВИНИ
СТАРИЈЕ ВЕСТИ О МАНАСТИРУ МАНАСИЈИ
„VERA ICONA” КОД СРБА
ЗАПАДНЕ ОБЛАСТИ СРПСКОГ КУЛТУРНОГ ПРИСУСТВА
СРПСКА УМЕТНОСТ У ДАЛМАЦИЈИ И ХРВАТСКОЈ
ПОЧЕТАК ОПИСАНИЈА СРПСКИХ МАНАСТИРА У ДАЛМАЦИЈИ И ХРВАТСКОЈ
СРБИ У ТРСТУ У XVIII И XIX ВЕКУ
НЕМАЧКО-СРПСКЕ ВЕЗЕ У ОБЛАСТИ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ
ИДЕОЛОШКЕ ОСНОВЕ СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ УМЕТНОСТИ У XIX ВЕКУ
КУЛТ СТЕВАНА ДЕЧАНСКОГ И СТЕРИЈА
СРПСКО ВАЈАРСТВО У XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА
ЉУБОМИР СТОЈАНОВИЋ И СРПСКА ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ
СРПСКА КУЛТУРА У ВРЕМЕ КОРНЕЛИЈА СТАНКОВИЋА (1831–1865)
СРПСКА УМЕТНОСТ У ВРЕМЕ СТЕВАНА МОКРАЊЦА
КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКА ДИМЕНЗИЈА БЕОГРАДА
ИДЕЈА ДРЖАВНОСТИ КОД СРБА У XVI, XVII, XVIII И ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА
ПОВРАТАК ЈОВАНА ДУЧИЋА
ЈЕДНО ЗАНИМЉИВО МЕСТО У БИОГРАФИЈИ ДЕСПОТА СТЕФАНА
Дејан Медаковић
Ин мемориам
Дејан Медаковић (1922–2008)
Академик Дејан Медаковић (Загреб, 7. јул 1922 — Београд, 1. јул 2008) био је српски историчар уметности, универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник Српске академије наука и уметности (1998—2003), декан Филозофског факултета Универзитета у Београду (1971—1973), председник Вукове задужбине у три мандата као и потпредседник Српске књижевне задруге.
Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од средњовековне уметности до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада било на српском барокном сликарству, српским културним приликама у 18. веку и српском сликарству у 19. веку.
Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе.
Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига.
Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања.
У Медаковићеву част 2008. године установљена је награда „Дејан Медаковић”.
Још нема коментара.