Презимена су чувари нашег језика
Нема на залихама
Многи њуди не знају шта значи њихово презиме. Презимена стичемо рођењем и прихватамо их као што прихватамо боју очију, боју косе, стас, глас. Свака реч, па и презиме имају своје значење. Многи појмови од којих су настали прво надимци, а потом презимена су временом изгубили своју употребу у дневном језику, али су остали окамењени (као фосили) у нашим презименима. Многа лична имена „изашла су из моде“, али се презимена изведена од њих и даље чују и употребљавају. Може се закључити да се језик мења – једне речи нестају, друге улазе у употребу, али једина константа су наша презимена.
Није лако „дешифровати“ сва презимена, и данас им није лако наћи језичке корене. Нека од њих воде порекло из других језика и претрпела су велику трансформацију доспевши у наш језик, нека се базирају на речима из дијалеката…
Ова књига има чисто ономастичко тумачење, а ауторка полази од тога да свако од нас добро познаје историју свога народа, географију своје домовине и свој матерњи језик укључујући и познавање имена и презимена.
Загорка Вавић Грос
Загорка Вавић Грос рођена је 1936. године у Сарајеву. Дипломирала је 1959. године на групи за немачки језик и књижевност на Филозфском факултету у Београду, а 1969. године на Групи за руски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.
Читав радни век провела је у обреновачким средњим школама: Гимназији, Економској школи и Образовном центру.
По одласку у пензију, 1996. године из хобија почиње да се бави проучавањем романских језика и ономастиком српског језика, што је резултирало најпре изласком књиге Презимена су чувари нашег језика, а потом и објављивањем књиге Топоними су чувари нашег језика (2014).
Још нема коментара.