Вечно Косово и заискрења

Свет космичке узбурканости и библијске наде

Ова књига је настала након мог првог одласка на Косово и Метохију и познанства са песником Гојком Ђогом и академиком Матијом Бећковићем, с ким сам 1989. направио први интервју (за Радио Приштину, где сам послан из ТВ Београд на једногодишњу испомоћ). И управо то познанство са мојим тадашњим великим узорима, Гојком и Матијом, који су на најпозитивнији начин помогли да закорачим на пут песника, овом – тада (1989/90) својом првом објављеном књигом, пресудно је утицало на мене као младог ствараоца, управо као и мој тадашњи први контакт са земљом славном – косовскометохијском. А управо приликом тог свог првог душног контакта са светом и славном српском косовско-метохијском земљом, ка којој ме је „нешто замагнетисано вукло” осетио сам то „нешто” и зашто сам тада дошао у ту колевку и душиште и срциште српства – у своје корениште и Прапостање. Био је то заправо неки волшебни унутрашњи глас и зов, који сам и раније некако дубоко занутрено осећао, али га нисам сасвим јасно разумео. А био је то заправо зов мојих предака…

Владан Ракић

Поезија коју пише Владан Ракић, поезија је некакве чудне опуштености, понекад и небриге за сваку реч и сваки стих, али оно што је Ракићу много важније то је осећање љубави. Поезија је овде изнад аутора, а љубав све превасходи. Поезија и постоји само као љубав, као сазнање љубави и откровење љубави, али и као љубав према сазнању, што је, иако наизглед не изгледа тако, у ствари умрежено, урезано у биће човека и неодвојиво од његовог развоја духовног, мисаоног и емотивног.
Читајући песме Владана Ракића имамо осећај као да смо на Литургији у Грачаници и хиљаде очију азурних са фресака обасјавају нам пут којим морамо проћи. О овоме говоре и називи циклуса у најновијој књизи песама Владана Ракића Вечно Косово и заискрења – Причешће историјом, Кроз пулсирање и претње, Слепа избијања, Заискрења.

Зоран Ђурић