Ружа и трн
Песништво Марице Лукић пратим одавно, скоро од самих њених првих корака у свету поезије. Неке њене песничке књиге песама и песама за децу пропратио сам својим освртима и препорукама, да избегнем реч рецензија, у тим годинама суочавао сам се песмама у којима се назире да локална књижевна јавност не препознаје у песништву Марице Лукић оно што смо моји пријатељи Душко Трифуновић, Мома Димић и ја, препознавали и охрабривали. Остаћу при сумњи у неразумевање средине да не бих ишао шире јер то „шире“ ни мене не препознаје.
Већ у уводној песми Лукићева се јасно обраћа некима којима је песма одговор.
„Моја дјела нису нечега сјена
Да их могу рушити авети разне.
Моја су дјела за сва времена,
Њихове пријетње остаће празне.“
Када говоримо о трајности уметничког дела, оспораваног или неоспораваног, обично користимо оно питање: Ко је био важан културни делатник или министар у време када је Неруда писао песме, на пример. И како у овој књизи има доста песама у којима препознајем горчину, благу тугу и неблаг отпор, остаћу при једној мисли да песникиња када започне песму у којој подвлачи или разблажује горчину горким речима то је одведе у све већи јар.
Ни ова књига није без родољубивих песама а чак је у књизи и једна шаљива песма, као да жели да мало ублажи горчину у песмама о којима сам на почетку овог текста говорио.
Читаоцу препоручујем да обрати пажњу на мале песме без наслова, катрене, у којима је сажета сва мисаоност ове књиге.
Перо Зубац
Марица Лукић
Марица Лукић је рођена 17. децембра 1966. године у месту Грбавци, село на благим обронцима планине Мајевице, општина Зворник. После завршене основне школе у месту Ораховац уписује и завршава средњу медицинску школу у Зворнику. После положеног матурског испита почиње да студира медицину у Тузли. Победник је престижног фестивала „Булка“ у Црвенки као изабраник од свих млађих песника као најбољи песник (избор Пере Зупца, Душка Трифуновића, Добрице Ерића) на додели Добричиног прстена Моши Одаловићу. Њена поезија је уврштена у антологију српског песништва „Кад срце засветлуца“ аутора Пере Зупца. До сада је објавила дванаест књига, од тога два романа, „У недоумици срца“ и „Викенд“, две књиге песама за децу, „Поглед кроз прозор“ и „Шумска продавница” и једну књига лирске прозе и поезије, „Љепота спознаје“. Остало су књиге поезије. Рецензенти и уредници књига писца Марице Лукић су: Душко Трифуновић, Перо Зубац, Добрица Ерић, Мома Димић, Обрен Јовић Савин… У свом списатељском раду Марица Лукић је била рецензент и уредник књига песника Драгана Јовановића Гогија. За његовог живота била је рецензент књиге „Позне зоре“, а постхумно уредник књиге „Отисак срца у паклу јаве“.
Осамнаест година је члан Удружења књижевника Републике Српске. У оквиру активности општинског одбора за културу радила је на организацији манифестације „Зворничко културно љето“. Њена поезија и проза уврштена је у многе заједничке зборнике. Први је био Алманах књижевника Републике Српске. Добитник је многих награда и признања. За своје стваралаштво награђивана је од стране војног гарнизона, а као главни организатор културних манифестација, попут „Зворничког културног љета“, добитник је многобројних захвалница и признања.
Летовање у Частији је њена 15 књига.
Марица Лукић живи и ради у Зворнику.
Још нема коментара.