ПЉУС

Пријатељство • ЉУбав • Слобода

Бајкина исповест исписана у стиховима и причама наш је заједнички именитељ живота који је прошао тако брзо, као да га је Бајка претрчао по десном крилу – често бржи од лопте и живота. И није чудо што је ову књигу као тестаментарно сећање посветио ћерки и унуцима. Оставио им је део свога живота и поздрав који ће увек бити жив и видљив кад је леп и сунчан дан. Кад је живот као Бајка. – Душан Ковачевић

Елегантно и лепршаво, а убедљиво и неодољиво, Драгутин Балабан Бајка у својим песмама испреда приче које се памте, а у причама ствара мелодије које лако и брзо налазе себи трајно место у свести и срцу читаоца. Да је песник, то смо и раније знали, да је приповедач, то баш и нисмо – а чини се да није ни он. Кад читамо његове приче и песме делује нам и помало невероватно да му је требало неколико деценија да себи призна да је писац и да потом одлучи да то потврди на једини могући начин – књигом.

ПЉУС је Бајкина друга поетско-прозна збирка, делом проистекла из прве, Да ли верујеш (2022), али обогаћена великим бројем досад необјављених текстова који израстају у потпуно нову, раскошну и шаролику, али складну целину. Склад те целине почива на дечачки усхићеном и стваралачки разиграном духу њеног аутора, који изанђалој фрази о споју младости и искуства даје потпуно нов смисао: у књизи ПЉУС младост и искуство спојени су у истој особи – особи с надимком који нам говори све што о њој треба да знамо.

Јер ако је име знамење које нисмо сами бирали, надимак је лична карта за коју смо сами заслужни. А кад надимак постане име, то значи да га је његов власник вишеструко заслужио. Онако, на пример, као што је то учинио човек звани Бајка, који живи у бајци – понекад сетној, понекад тегобној, али увек увек оплемењеној снажним осећањима, и који неуморно ствара, приповеда и пева своје бајке. Неке од њих нашле су се у овој књизи, да нас подсете на то колико је важно, и колико је лепо веровати у лепоту и доброту, веровати у бајке: такво веровање чини нас бољим и племенитијим. Ето вам књиге, па проверите. – Зоран Пауновић