Пет посвета

Трећа поетска збирка Стојана Петковића

„Циклуси песама ове збирке као засебни камени блокови (који некад можда бејаху врата Отрантска ), наслоњени један другом уз бок, бране обалу од хидре таласања која хоће да украде смисао, који пак хоће да се успостави и одржи на тлу. Засебни у некомпактној формацији, они су пак целина мудро укомпомована да боље брани смисао, амортизујући геометрију заслепљених сила обесних, те је тако Атињанину услишена Молитва Вечном Истоку исказана у Ноћи Светог Себастијана путем Тајне песме и он више није међ’ Варварима; свој је на своме, међу својима, јер они се угледаше на њега (тако је то увек са варварима на крају).

Ето, И то је Пут, а врата од пет камених блокова, перцептивна су за пет прстију Посејдона који не да Нарцису да се огледа, јер на површини је немир изломљене рефлексије, а унутра увек модри мир дубине у коме се не огледа, а све је ту одувек, до непрепознатљивости.“ – Др Александар Мрђен