Песник је попут Прометеја
… Дијахронијски посматрано, песнички развојни пут Милана Дунђерског обележен је критичким одбацивањем класичних, формално-језичких и естетских, национално-књижевних канона и супсанцијално присутним мисаоним мотивима филозофије егзистенције у спекулативном и аутопоетичком садржинско-идејном аспекту његовог опуса. Без амбиција да понуди коначне одговоре, песничко дело Милана Дунђерског садржи фрагментарне рефлексије, с посмеафизичке позиције, о свевременски отвореним фундаменталним питањима индивидуалне људске слободе, коначности и историјског смисла постојања, у којима доминирају песимистички тонови епистемиолошког скептицизма и меланхоличност циклично поништавајуће објективне дијалектике апсурда, ситуирани у критичкој деконструкцији метанарација.
[…]
Основни разлог за објављивање ове двојезичне књиге, стручно конципираног избора из целокупног поетског дела Милана Дунђерског, је установљење књижевне награде за даровите младе песнике, ученике средњих школа на српском и мађарском наставном језику и суденте српског и мађарског језика у земљи и иностранству, као израз бриге и одговорности за будућност начелно наднационалне културе заједништва.
Милан Ђорђевић
Милан Дунђерски
Милан Дунђерски је рођен 1952. године у Србобрану. Одрастао је у породици скромног србобранског земљорадника, која није била у директној сродничкој вези са богатом фамилијом Дунђерски. До поласка у средњу школу, детињство је провео на салашу. Као ученик Србобранске гимназије био је под знатним утицајем западне популарне културе, новог сензибилитета касних 60-их и омладинског хипи покрета, а због испољеног литерарног талента и гласовних квалитета изабран је за хонорарног сарадника Радио Србобрана.
Године 1981. године дипломирао Југословенску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Директор Радио Србобрана је био у десетогодишњем мандату, а као наставник српског језика радио је у више наврата у Србобранској гимназији и ОШ „Вук Караџић”.
Поезију је најчешће објављивао у новосадским часописима Поља и Златна греда, а неколико његових песама из различитих збирки преведено је на мађарски језик и публиковано у дневном листу Мађар со. На седници Управног одбора Матице српске, која је одржана 19. априла 2004. године, Милан Дунђерски је изабран за редовног члана. Заслужан је за оснивање књижевне награде „Ленкин прстен” за најлепшу љубавну песму, а у част Ленке Дунђерски и Лазе Костића.
Умро је 2007. године, после краће и тешке болести.
На иницијативу професора Србобранске гимназије Милана Ђорђевића, Народна библиотека Србобран је 2019. године установила песничку награду „Милан Дунђерски” са жељом да се његово име трајно сачува, а да његово дело инспирише младе песнике.
Још нема коментара.