Песме из егзила

Шифра производа: 30652
Песме из егзила
Преузмите одломак:
Едицијe:
Број страна / Повез / Писмо:
129 / Броширан / Латиница
Димензије: 14 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2039-9
Година издавања: 2022.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 880.00 RSDЦена са попустом: 748.00 RSD

Песме из егзила – редефинисање термина

Остао сам без домовине,

Огрнуо плашт безвременски,

Свугде помало постојао јесам

А нигде заиста стигао нисам,

Цео свет је отаџбина моја…

Узимајући у обзир и ово иманентно значење егзила у наредних 8 песничких целина појам егзил добија шире метафоричко значење. Како рећи волим те на мноштву језика и каква је љубав у егзилу научиће нас овај лирски субјект ког одликује изразита самосвесност, док нам описује жене у егзилу знајући да његове будуће жене још нема она ће тек доћи. У својој потрази за чврстим тлом лирском субјекту појавиће се дилеме у егзилу разматрајући идеју да ли је живот лутати само, већ кад дође на пола пута у егзилу осетићемо благо помирење и прихватање јер је свестан свог пута који није целовит, све је попола и до пола, где застанем ту и останем, па онда и нема другог смисла него наставити са лутањима по егзилу па кренути још једном као Карењина Ана и гроф Вронски. Лирски субјект нам показује да се не сме губити вера у доброту непознатих људи, оних странаца који нам траг утискују и остављају трајни утисак, па смо сигурни да смо се зближили и зашто не посветити и неколико стихова пријатељима из егзила и не рећи им грејаће ме сећање на вас, кад смо све ближи крајњој линији, крају пута, па ваља рећи за крај из егзила де је снага у дисхармонији па се мирно може дочекати чак и старост у егзилу кад не одустајеш већ волиш у инат својој самоћи.

Валентин Матић

Валентин Матић рођен је 15. фебруара 1969. године у Београду. У Котору је завршио средњу поморску школу (наутички смер), катедру на которској Југооцеанији и апсолвирао на Вишој поморској школи. Поручник је дуге пловидбе.

Од новембра 1991. живи у Холандији. Објавио је четири књиге поезије: „Клацкалица” (1996); „У туђини” (1998, награда академије Иво Андрић – Глиговић); „Хватач прошлости” (2016) и „Како сам полудео и друге љубави”, (2020), као и три романа: „Златни учитељ” (2018); „Максимилијан” (2021) и „Смрт је увек тако близу” (2022).

Члан је Удружења књижевника Србије од 1999. године.

Додај рецензију

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


  1. :

    Збирка песама која потреса душу из корена.

Можда ће вам се свидети …