Алиса у земљи финансијских чуда
Она не зна да ја знам
Шифра производа: 310006
Преузмите одломак: 
Едицијe: Поезија
Аутор: Валентин Матић
Број страна / Повез / Писмо:
121 / Броширан / Латиница
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2373-4
Година издавања: 2024.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 770.00 RSDЦена са попустом:
654.50 RSD
Збирка песама написана жени љубавници
Ово је књига песама написана жени љубавници. Не жени мајци, жени сестри или жени пријатељу већ пре свега жени љубавници. Жени која код мушкарца изазива ниске страсти.
Многи песници и писци су се крили иза општег појма жене, из страха да их не прогласе неморалним и тривијалним и да на крају не би били осуђени од околине. Љубавнице су постале наше музе које опевавамо, које сликамо на платну и срећемо у сновима. Али и у најплеменитијим осећањима према жени љубавници па чак и у платонској љубави, ми мушкарци пожелимо да љубимо њихова тела и њихове најинтимније делове. Ово није књига еротске поезије али свака песма крије у себи жељу да се будимо поред миришљавог женског тела и да у љубавничком заносу додирујемо звезде. Ово су песме настале из опијености женском лепотом.
Песме су посвећене нашим музама које не буде само стваралачку инспирацију у нама, већ буде и оног истинског мушкарца мужјака. И нико није довољно велики мушкарац без жене која га тиме прави.
Али пре сваке интиме, најбоље је када љубав наша тела сроди. Тада су то високе страсти којима се и богови љубави до земље клањају. Тако да су ово пре свега љубавне песме у којима мушкарац призива љубав жене. Оне суђенице њему међу звездама записане.
Она не зна да ја знам,
Да ме у јутра нека тражи,
Да јој је мио сусрет наш,
Да сам јој драг,
Да кугле шарене са мојим именом,
У башти измеду цвеца крије,
Али да ли је сујета или неки враг,
Осим сусрета и веселих погледа,
Ницега више нема измеду нас.
Из песме „Она не зна да ја знам”
Валентин Матић
Валентин Матић рођен је 15. фебруара 1969. године у Београду. У Котору је завршио средњу поморску школу (наутички смер), катедру на которској Југооцеанији и апсолвирао на Вишој поморској школи. Поручник је дуге пловидбе.
Од новембра 1991. живи у Холандији. Објавио је четири књиге поезије: „Клацкалица” (1996); „У туђини” (1998, награда академије Иво Андрић – Глиговић); „Хватач прошлости” (2016) и „Како сам полудео и друге љубави”, (2020), као и три романа: „Златни учитељ” (2018); „Максимилијан” (2021) и „Смрт је увек тако близу” (2022).
Члан је Удружења књижевника Србије од 1999. године.
Још нема коментара.