На трагу живота

Запитаност над свеукупношћу живљеног, покушај разумевања проживљеног, збуњеност пред сликама живота које тако брзо промичу пред очима, прихватање или не прихватање онога што чини окружење, сналажење или несналажење пред искушењима и изазовима, на известан начин, углавном представља само извесне елементе односа према стварности која покушава да се тумачи или описује.

Без икакве велике сумње и стварне недоумице свако од нас понаособ у појединим тренуцима живота, бар на час, застане збуњен или очаран свиме оним што се назива загонетност живота, запитан и препаднут свим оним што би се могло окарактерисати као пролазност, крхост или пуноћа живљења.

Управо на том вечном трагу свеукупне запитаности, пред том свепрожимајућом загонетношћу, као и очараношћу потпуношћу живљеног и проживљеног настају песме Божидара Томовића. Из оног исконског и једино исправног уверења да је стварност, свет, живот, једино тумачив и прихватљив из визуре поезије, да је песма једини исправан исказ и аутетнични доживљај, да човек само кроз поезију и кроз песму може себе да узглоби у некакву очарану и преризичну стварност.

Зато је, пре свега, Томовићева поезија, свака песма понаособ, аутентичан и јединствен напор и жеља да се суштински спозна, бар песничким језиком и доживљајем, да се по сваку цену стигне на праг или бар делимично открије оно што би се могло назвати душом света.

Управо са том једноставном жељом потраге, истраживања и откривања загонетне душе света, настала је и књига На трагу живота, са дубоким и јединственим уверењем да је та душа исказива и спознатљива једино кроз песнички доживљај, да је до њене слутње могуће стићи само певањем и промишљањем.