Комитске буне плам
Шифра производа: 29811
Едицијe: Поезија
Аутор: Љубиша Р. Митровић
Број страна / Повез / Писмо:
69 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 15 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-1322-3
Година издавања: 2017.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 220.00 RSDЦена са попустом: 187.00 RSD
Нема на залихама
ЗАВЕТНЕ СТРОФЕ
Од прометејских ватри и горења пошао је песник Љубиша Митровић уобличавајући своју песму Комитске буне плам, да би исписао заветне строфе посвећене његовом деди и судбини комитске групе са Суве планине у време Великог рата. Није чекао да се наврши читав век да би исписао своје Поетске белеге, како сам песник вели. Догодио се плам који је дуго боравио у њему, из жара што је читавог века тињао испод пепела времена, када је научник сплео инспиративне нити са душом песника. Тако је изаткао три циклуса поеме: Прометесјко право на побуну, Семе пркоса и слободе, све до завршног циклуса Комитске буне плам, по којем је насловио збирку песама Сунчаних личности и Апостола наде. Подстицали су га при том и заветни стихови Плаве гробнице Милутина Бојића.
Здружују се у стиховима ове саге научник Љубиша Митровић и песник у напору да се пронађе она плодотворна искра из кремена камена. Тако се догађа да ови стихови откривају тајновит дослух – што је научник-социолог више у сенци песника ова искра је сјајнија и трајнија, а песма надахнутија, проосећајнија, од стваралачког трепета. Мада аутор збирке није хтео до краја да експлицира, није имао ни потребе; остала је иманентна једна опомињућа мисао Ериха Фрома: „У прошлости је постојала опасност да људи постану робови. Опасност будућности јесте да људи не постану роботи. Истина је да се роботи не буне“. У песми Апостоли наде Митровић записује: „Нада је облик отпора/ И клица слободарске борбе/ Да увек побеђују/ Само они што знају да умиру“. Преци песника знали су за смрт „против смрти“. У песми је остало: „И кад нам мушке узмете животе/ Гробови наши бориће се с вама“.
Стиховима поеме Комитске буне плам Љубиша Митровић, обнавља успомене, које се у његовој породици преносе с колена на колено, подиже заветни споменик одужујући дуг свом стрељаном деди, уз њега мајци патници и свим заветницима слободе под Сувом планином, који су крвљу која светли оставили дубоке трагове.
Они, ево, и сада надахњују песнике, мада је минуло читаво столеће.
Димитрије Миленковић
Љубиша Р. Митровић
Др Љубиша Р. Митровић (1943) је социолог, професор емеритус Универзитета у Нишу.
Био је шеф Катедре за општу социологију и руководилац последипломских студија на смеру Социологија друштвеног развоја на Филозофском факултету у Нишу. Декан Филозофског факултета и проректор Универзитета у Нишу.
Руководилац макро пројекта Култура мира, идентитети, међуетнички односи у Србији и на Балкану у процесу евроинтеграције (2006-2010) и Традиција, модернизација и национални идентитет у Србији и на Балкану у процесу европских интеграција (179074), које реализује Центар за социолошка истраживања Филозофског факултета у Нишу а финансира Министарство за просвету и науку РС.
Члан је Светске универзитетске академије („Платон“/Патра у Грчкој), Свесловенска академија науке и уметности (Москва) и Међународна академија духовних посвећеника Ф. М. Достојевски (Москва, Одељење у Новом Саду). Почасни је професор универзитета у Великом Трнову „СВ Кирил и Методи“ (у Бугарској), почани је професор универзитета Св. Климент Охридски – Битола (Македонија), и почасни доктор Honarary doctorate of letters Интернационални библиографски Центар – Кембриџ (Велика Британија). Директор је Центра за балканске студије у Нишу, и главни и одговорни уредник часописа „Балканске синтезе“.
Објавио је преко 550 библиографских јединица из области социологије на српском, руском, немачком, француском, енглеском, македонском и бугарском језику. Посебно су запажене студије и монографије: Огњишта која гасну (1970), Самоуправљање и диктатура пролетаријата – увод у социологију самоуправљања (1980), Социологија и савременост (1984), Социјална динамика (1985), Социологија развоја (1992), Србија и социјалдемократски изазов (1994), Савремено друштво: Стратегије развоја и актери (1996), Социологија (1997), Друштвене промене и актери (1999), Нови светски поредак и Балкан (1999), Општа социологија: предмет, метод и теорије (1999), Балкан – граница и мост међу народима (2000), Глобализација и савремена левица (2000), La globalisation et les acteurs (2001), The Balkans – The Border as well as the Bridge Among the Cultures and Peoples (2001), Globalization and the Balkans (2002), Социологија и историја (2003), Савремени Балкан у кључу социологије друштвених промена (2003), Општа социологија (2003), Пут у зависно друштво (2004), Социологија туризма (2005), Ка култури мира на Балкану (2005), Балканска раскршћа и алтернативе (2006), Балкан у вртлогу транзиције (2006), Савремене структурне промене и култура мира (2007), Геокултура развоја, идентитети и култура мира (2008), Савремени Балкан у кључу геополитике (2008), Творци нових парадигми у социологији (2008), Homo turistucus i kultura mira (2009), Makers of new paradigms in sociology (2009), Транзиција у периферни капитализам (2009), Хомо религиосус и култура мира (2010) и Преходът към периферен капитализъм (2010), Геокултура развоја Балкана и савремена социологија (2011), Универзитет и друштвене промене (2012), У вртлогу транзиције (2012), Увод у студије глобализације (2013), Социолошки огледи (2013), Геополитичка транзиција Балкана (2014), Под лупом социолога (2015).
Још нема коментара.