Килиманџаро
Килиманџаро осликан стиховима
Владан Живаљевић пева строфичним стиховима за духове у провиђењу који као да пролазе кроз зидове малог стана, и желе сенкама својим да се настане На разгледници, Коју чувам под јастуком. Ах, тај медитеран с морским плавилом у несаници. Тачно тако, уверава нас лирик Живаљевић: Док има жеђи,/И живота има/У мени.
У потрази за ненаписаном песмом песник живи у снохвату рима, попуњава празну собу звонким стиховима у преплету са вртоглавицом која га враћа снежним врховима Килиманџара, Хималаја и Монблана.
Крокирајући, у самом епилогу књиге, стиховима пакао на зиду зазиданог прозора Владан Живљевић је апотеозно загледан у живот трагајући за детелином са четири листа. Његова лирска кутија пуна је зажутеле хартије и избледелих слова којима се враћа, да их изнова опева сећањем у име далеког пута – тамо далеко где небеско плавило чепркају бели планински врхови Килиманџара.
Владан Живаљевић
Владан Живаљевић је рођен 1967. гoдине у Чачку.
Хирург је и редовни професор на Медицинском факултету у Београду.
Члан је научног друштва Србије.
До сада је у издању Српске књижевне задруге објавио збирке поезије Колевка и Сизифов маневар, у издању ИК „Само корак“ збирку прича Мртва стража.
Још нема коментара.