Када срцем пишеш
Аутор је поделио књигу на љубавне и остале песме, све су римоване и све у катренима. Верујем да се за римоване катрене песник определио у школским данима а зацело и рад осећаја за склад мисли и претакања у речи, а сећам се, и на то сећање се и ослањам, да су професори књижевности у обе елитне мостарске гимназије, у време моје младости, били наклоњени Шантићу и Дучићу безрезервно.
Како су песме Несторовићеве плод тренутног надахнућа, његове риме су само одзвук музичког склада речи које емитује на папир или у простор безгласја ако их сам у себи изговара.
Тематски је ова књига вишеслојна. Песме су о срећи, сети, спокојству, о забелешкама тренутачних сензација у простору живљења, највећма о сећању на минуле дане који се, сем у песми, неће вратити. А песник је напоменуо да су песме избегавале тугу, неспокој, очајање, свако осећање које емитује и узрокује „негативну” слику света у себи и око себе.
Несторовићеве песме су настајале у даху, то је њихова основна врлина.
Перо Зубац
Горан Несторовић
Горан Несторовић, рођен је 1970. године у Земуну. По завршетку Ваздухопловне
опште средње војне школе у Мостару, завршио је Војну академију у Београду и почео каријеру у Подгорици.
Радни век провео је као активни официр обављајући различите дужности у јединицама и установама. Најдужи део своје каријере провео је радећи са страним војним представницима у земљи и иностранству.
Инспирацију у војном свету налазио је у чувеном војводи Живојину Мишићу (.. „Добар старешина треба да поседује бистар ум, топло срце и осећај за рад са људима”…), док је узор у литерарном смислу био Момо Капор.
Поезија му је била блиска од ране младости што датира од гимназијских дана с обзиром да је уређивао локалне вести из културе и неретко био ангажован на различитим манифестацијама културног карактера.
До сада није објављивао своја остварења.
Још нема коментара.