Измештеник
Егзистенцијалне зебње и загонетне космичке слике – Измештеник
Самосвојно и индивидуално до мере препознатљивости
Књига Драгана Хамовића Измештеник, сва у везаном стиху и врло пажљиво разврстана у 14 кругова, одликује се раскошним тематско-мотивским спектром.
У њој, складно и промишљено изведеној, поетско и интелектуално делатно су садејствени и саображени једно другом.
Једну од његових важнијих одлика представља и веома инвентиван римариј са готово редовним римама тросложног опсега, међу којима и оне ослабљене (хетерофоне) звуче окрепљујуће.
У тематски широком кругу Измештеника посебно се доимају песме породичне и отаџбинске обележености. Кроз призму личног искуства, то јест користећи се и аутобиографским означењима (а не бежећи ни од самоироније), у Измештенику се тематизују и питања из друштвено-егзистенцијалне области, где се појединац види као одасвуд угрожено и дезоријентисано биће, препуштено потпуној неизвесности.
Уз осећање измештености, отуђености и разгранате стрепње, оно живи у атмосфери коју симболизују, поред осталог, градска гротла, аутобуси претрпани путницима и гробља у непосредном окружењу.
У ову скупину песама уклапа се и осврт на овдашња мигрантска злопаћења, што је у духу ауторове изразите осетљивости на актуелна збивања, из које потиче његов несумњив допринос српском документарном песништву.
У ово темама богато и заокружено лирско дело, уз зреле поетично-интелектуалне исказе и увиде у онострано, уграђени су још: молитвене песме; песничка етимологисања с циљем да се продре у нешто дубље; пејзажне импресије са елементима тајновитости; осветљена су у њему и његова књижевна сабраћа (која су му поетички или по нечем блиска); обухваћене су, уз подразумевајућу егзистенцијалну зебњу, загонетне космичке слике и прилике.
Свим овим, као и претходним, показује се да је Хамовићево певање приметно самосвојно, индивидуално до мере препознатљивости.
Милосав Тешић
Драган Хамовић
Драган Хамовић (Краљево, 1970), пише песме, есеје, критике, прозу и радове о српској књижевности и култури. Радио као библиотекар, уредник, а сада је научни саветник у Институту за књижевност и уметност у Београду.
Књиге песама: Мракови, руге (1992), Намештеник (1994), Матична књига (2007), Албум раних стихова (2007), Жежено и нежно (2012), Змај у јајету (2013), Тиска (2015), Меко језгро (2016), Бежанијска коса (2018), Извод из матичне књиге (2019), Рођен као змај (2019), Лик са Лимеса (2020), Заштитна маска (2020), Две хиљаде двадесета (2021) и Присутни грађани (2021).
Есејистичка проза: Ствари овдашње (1998), Лица једнине (2018).
Роман: Род ораха (2022).
Збирке огледа и монографије: Песничке ствари (1999), Последње и прво (2003), С обе стране (2006), Лето и цитати. Поезија и поетика Јована Христића (2008), Песма од почетка (2009), Раичковић (2011), Матични простор (2012), Пут ка усправној земљи (2016), Момо тражи Капора (2016), Преко века (2017) и Знаци распознавања (2020).
Поред низа књига и зборника, приредио je Сабране песме Новице Тадића у пет томова (2012).
Добио је Награду „Милан Богдановић“ за књижевну критику (2006), Награду САНУ из Фонда Задужбине Бранка Ћопића (2008) за збирку песама Матична књига. Поводом збирке Змај у јајету додељен му је „Змајев песнички штап“ на „Змајевим дечјим играма“ и Награда „Момчило Тешић“ (2014). За Пут ка усправној земљи добио је Награду „Ђорђе Јовановић“ (2016), а за Меко језгро Змајеву награду
Матице српске (2017). Књига Рођен као змај награђена је Повељом „Гордана Брајовић“ и Наградом „Гомионица“ на Сајму књига у Бањој Луци (2020). За књигу Род ораха добио је Награду „Григорије Божовић“ (2023).
За књижевни рад припала му је Октобарска награда града Краљева (2016) и „Грачаничка повеља“ (2020), а „за савремени израз песничког родољубља“ диплома „Одзиви Филипу Вишњићу“ (2019).
Још нема коментара.