Гргигуз и кике
Нема на залихама
Сав приход од продаје књига Миће Савановића намењен је деци без родитеља у Србији и Републици Српској.
ГРГИГУЗ! – каква бескрајно духовита, необична и „голицљива” ријеч! Ријеч која напросто зачикава малог (а, богами, и нас „мало старије”!) читаоца.
У једном тренутку сам се упустио у залудну „детективску” работу „атрибуције” и потраге за њеним извором и поријеклом, помишљао како се ради о неком локалном архајском изразу са Мањаче Савановићевог дјетињства и, чак, био спреман да аутора „приведем на саслушање”, али сам, на срећу, врло брзо схватио колико је то беспотребно и можда, ипак, на штету првотног, непатвореног доживљаја.
Схватио сам да ова ријеч треба да буде пресјењена лаком копреном „очуждености” и недоумијевања. Међутим, аутор ће ми много доцније испричати (спонтано, ничим изазван!) како је он ту ријеч, напросто, измислио и своје синове (сада већ пунољетне, или момке на прагу пунољетства), када су били сасвим мали дјечарци, њоме задиркивао, увесељавао и доводио до кикотања. И тиме је, на најбољи могући начин, потврдио „тезу” о игри и игривости у поезији за дјецу.
Мирко Вуковић
Мићо М. Савановић
Мићо М. Савановић је рођен 1958. године у Локварима на Змијању код Бањалуке.
Основну школу је завршио у Локварима и Стричићима на Змијању код Бања Луке, а средњу у Руми (Војводина – Србија) Од 1977. живи у Новом Саду, где је и дипломирао на факултету техничких наука. Од 1989. са породицом живи и ради у Швајцарској где је у Цириху завршио и постдипломске студије. Бави се и сликањем.
Још нема коментара.