Антологија енглеске и америчке хумористичне поезије
Цветник хумористичне поезије, од класика попут Луиса Керола, Роберта Луиса Стивенсона, Емили Диконсона, Артура Конана Дојла, па све до Френка Запе, Тома Вејтса. Преводилац је обухватио последњих стотинак година и уверљиво показао да ведри поетски жанр у Енглеској и Америци има континуиранију традицију, и неупоредиво је негованији, развијенији, популарнији, па и више цењен него другде.
Драгослав Андрић
Драгослав Андрић је рођен 1923. године у Чачку, од оца Јелисија, оксфордског ђака и мајке Зорке, учитељице. Након завршене Прве београдске мушке гимназије, школовао се на позоришном одсеку Музичке академије у Београду и у драмском студију Народног позоришта Србије. Завршио је енглеску филологију на Филозофском факултету. Умро је 2005. године у Београду.
Постао је познат у 1970-им и 1980-им годинама по свом „Речнику жаргона”, хумористичкој збирки „Сваштара, уџбеник нонсенса”, антологији рок-поезије „Стерео стихови” и неколико збирки и антологија светске поезије, између осталих и „Стихови” Огдена Неша, Андрићевог омиљеног песника. Између 2003. и 2004. издаје антологију светске поезије у шест томова, „Америчка поезија данас”, „У име земље” (канадска поезија), „Отисак срца у прашини” (поезија америчких црнаца), „Ко, је л’ ја?” (енглеска и америчка хумористичка поезија), „Свет у капи росе” (класична кинеска поезија), „Не пали још светиљку” (стара јапанска поезија).
Андрић је 10 година радио и као драматург у позоришту. Глумица Радмила Андрић му је била супруга.
Још нема коментара.