Дефиниција среће
Покушавајући да докучи дефиницију среће, Кетрин Кисе исписује четири деценије живота двеју жена, бележећи у својим редовима и бурне догађаје од осамдесетих година, па све до данас.
Паралелне приче Кларисе и Ев – два наизглед неспојива животописа постају опште сведочанство о положају жене, о ономе шта суштински значи светом ходати као жена; приповедају о пореклу, трансгенерацијском наслеђу и неминовно – тежњи да се ухвати срећа: само делић, тек један фрагмент или пак, континуитет благог али постојаног осећаја среће.
Пратећи њихове животе, инстинктивно осећамо да постоји недокучива мистериозна нит која их спаја у њиховој различитости, чиме постају лице и наличје, его и алтерего, страст и рацио, уплетени опозит једна другој. У роману препуном наде, меланхолије, слободе, али и насиља, читаћемо напросто – живот; јер како ћемо спознати срећу без њене друге стране? За Кларису срећа није постојала у трајању и континуитету (таква је била моја), већ у фрагменту, у облику једне честице која сија неуобичајеним сјајем, па чак и ако би тај сјај претходио паду.
Катрин Кисе
Катрин Кисе рођена је у Паризу 1963. године. Студирала је на Вишој нормалној школи у Паризу и стекла титулу професора класичне филологије. Докторирала је са дисертацијом о маркизу де Саду и предавала књижевност осамнаестог века на Универзитету Јејл у Сједињеним Америчким Државама од 1990. до 2002. године, након чега своју каријеру у потпуности посвећује писању.
Аутор је четрнаест романа објављених код Галимара у периоду између 1990. и 2021. године, међу којима су роман Le problème avec Jane (Проблем са Џејн), награђен 2000. године Великом књижевном наградом магазина Elle, роман Un brillant avenir (Бриљантна будућност), награђен 2008. године престижном Гонкуровом наградом гимназијалаца и роман L’autre qu’on adorait (финалиста Гонкурове награде 2016. године).
Такође је аутор неколико прича и есеја, међу којима је прича о искуству бициклиста у Њујорку, New York, Journal d’un cycle, пропраћена личним фотографијама, као и есеј о либертинским романописцима, Les Romanciers du plaisir. Њена дела преведена су на двадесетак језика.
Живела је тридесет година у Њујорку са супругом и ћерком. Почасни је Официр Реда уметности и књижевности. Данас живи у Француској.
Катарина Матић – :
Прича прати животе две наизгглед различите жене, али што дубље идемо у књигу схватамо да ипак иземђу њих постоји повезница. Мислим да је ово књига са којом се готово свака жена у неком моменту може повезати и то ми се јако допада.
Milena – :
Iskreno sam oduševljena knjigom i mnogo mi se dopada. Svidja mi se što govori o različitim vremenskim periodima i društvenim uslovima, i naravno iskustvima žena. Odlična knjiga, preporučujem je.
Анђела – :
Роман Катрин Кисе Дефиниција среће представља четрдесет година. Читаоцима може бити занимљива већ и по свом заиста широком тематском обиму, који између осталог укључује и коментаре на светску политику последње деценије, и у контексту једне од великих тема романа – телесног и душевног здравља – пандемију коронавируса. Једно од поглавља се и односи на „модерну болест“ – потресну, контроверзну тему рака – али, што је блиско томе, важна за роман је одредница старења. Осим тога, ово је један од оних интригантних „романа о роману“. У њему, могућност животне среће постаје изједначена са могућношћу писања, односно могућношћу целовите, заокружене приповести. Мени се роман веома допао и драго ми је што сам имала прилике да присуствујем промоцији и упознам ауторку на Сајму књига. Свој примерак сам већ проследила даље и чекам да чујем и друге утиске…