Крњешевци – село у Срему

Крњешевци, село у Срему, раније нису били предмет интересовања наше научне и стручне јавности. До сада, објављене штуре, углавном спорадичне историјске вести, које су површно дотакле ово место, запретене међу страницама литературе која се у основи бави другим темама, пружају информације које су са архивском грађом, у овом раду, послужиле за стварање слике о развитку села у времену од XVI до средине XX века. Та слика допуњена је породичним сећањима завичајаца Крњешеваца, фотографијама и документима из приватних збирки.
Рад доноси пописе граничарских, староседелачких породица за период XVIII–XIX века. Ови подаци могу послужити у истраживању теме родословља, старости и порекла домицилног становништва Крњешеваца, у којима је око 1789. рођен Димитрије Миленић, касније, са монашким именом Доситеј проигуман манастира Хиландара на Светој гори. Завичајац Крњешеваца био је и Стева Радовановић, председник Петроварадинске имовне општине и изабрани представник Земунског котара у Сремској жупанији 1911–1916. године. У Крњешевцима је 1895. године рођен Гаврило Великић, угледно новинарско перо Краљевине Југославије, потом, од настанка четничке организације до априла 1945. године Великић је био шеф пресбироа Врховне команде Драже Михаиловића.
Поменути завичајци Крњешеваца, као и село Крњешевци, сасвим извесно, превазилазе оквире локалне просопографије и историографије. Стога, овај рад има за циљ да подстакне научну и стручну јавност да у наступајућем времену своју пажњу усмере ка Крњешевцима.