Драган Стојков

Теологија ведрине Драгана Стојкова

Већ дуги низ година Драган Стојков једним усредсређеним сликарским погледом визуелно богати и продубљује свој опсесивни свет, усмерен на простор унутарњег ока и интимног круга. Отуда тихо, природно зрење прожима опус овог уметника, увек у присном дослуху са главним токовима светске уметности. Сва значајна дела у уметности произашла су из езотеричних  кола. Езотерија и традиција неразорива су основа. Сликарско бављење Драгана Стојкова добрим делом засновано је на езотеријским увидима, преображају и промени. Стојковљева  уметност јесте уметност која мења мишљење, а заправо увек то мишљење остаје исто.

Читав сликарски опус Драгана Стојкова развијао се у тематским циклусима, при чему је сваки циклус носио у себи заметак оног следећег. За Стојкова је сваки циклус његовог сликарског бављења подразумевао опседнутост једним сликарским виђењем, које је он касније, кроз померање еволутивног кретања, надограђивао и надопуњавао новом иконографијом и једном новом опседнутошћу.

Дакле, појединачни циклуси били су за Стојкова степенице преко којих се овај уметник успињао на свом уметничком путу до једног сликарског идиома, који се успешно  креће оном опасном ивицом између литерарног и ликовног. Оградивши се од општег концепта авангарде, Стојков је своје историјске лекције на крају трансформисао у једну поетску визију која не трчи за својим временом, већ импонује упућеношћу на један поособљен унутрашњи опсесивни свет и смисао једног вишег реда. – Драган Јовановић Данилов