A book about Belgrade 2

Пред вама је нових шездесет прича о Београду. Читаћете о заборављеној хероини Милунки Савић и о томе како ју је Бранко Пешић, посредно, прогласио почасном грађанком Београда, како су Београђани свега пет месеци након Парижана, 1896. године, уживали у магичним сликама браће Лимијер и како се у нашој Кинотеци чува та оригинална камера, ко је био народни добротвор Виљем Бергхауз, односно Велимир Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила Обреновића. Видећете, као на филму, десетине хиљада Београђана, међу којима и бројне руске емигранте, како 23. марта 1927. на Железничкој станици дочекују светску балетску звезду Ану Павлову која је у једној од београдских антикварница пронашла тепих из свог петербуршког стана. Сазнаћете да је Баново брдо добило име по дубровачком Србину католичке вере, Матији Бану, као и зашто је Милош Велики београдску варош, подељену између Срба и Турака, поверио своме брату Јеврему. Писао сам и о томе како су у распону од десетак година, почев од 1941, на територији бивше Југославије уништена сто тридесет два споменика краљу Александру и шездесет осам његовом оцу, краљу Петру, те ће можда бити јасније зашто Београд данас нема споменике овим својим владарима. Прича о катедрали које нема говори о томе како је Београд тридесетих година прошлог века требало да добије монументалну католичку катедралу посвећену Ивану Капистрану, браниоцу Београда од напада Османлија 1456. године. Како би се разумели пуцњи у надвојводу Франца Фердинанда потребно је знати и причу о београдском животу Гаврила Принципа, а приповест о последњем београдском везиру Али Риза-паши говори о томе како су Турци покушали да променом политике приволе Србе на останак у Отоманској империји. Сазнаћете како је Иво Андрић на додели Нобелове награде за књижевност свет упознао са српском корачницом „Марш на Дрину” и како је Тито то прихватио. Надам да се ће читаоцима бити занимљиве и појединости о десетогодишњем београдском животу чика Јове Змаја и како је после седам година живота у Београду, током којих је учинио много добрих дела, Јован Стерија Поповић отеран под оптужбом да је „немачкар”.

Да је Београд био занимљив Европи сазнаћете у причи о српском и немачком Београду током постојања хришћанске краљевине Србије као дела Хабзбуршке монархије у 18. веку. Сазнаћете такође да је Београд крајем шездесетих година прошлог века скоро остао без тролејбуса и како је Јосип Броз Тито 4. маја 1980. два пута сахрањен, а Јосиф Панчић два пута испраћен на вечни починак. На питања да ли је Жарково стварно старије од Чукарице, зашто до данас није уређен Теразијски плато, како је настао Неимар, које тајне чува Крсмановићева кућа на Теразијама, како је настао Мали пијац на Савамалој који је у песми опеван, зашто је после турског преузимања Београдске тврђаве прво обновљена црква Ружица, како су звона београдских цркава звонила недељу дана после Хатишерифа, где су у нашем граду сахрањена седморица српских патријарха — одговоре такође крије ова књига. Верујем да ће читаоцима бити занимљиве приче о томе како је Небојша Ђукелић постао ренесансни принц српске телевизије, како је одржан највећи концерт у историји Београда, онај код Хајдучке чесме, и ко је био српски Рудолф Валентино.

Аутор