Са друге стране светлости
Фатално бомбардовање Новог Сада 1849.
Шифра производа: 30268
Едицијe: Историја, Мој Нови Сад
Аутори: Жарко Димић, Мишко Лазовић
Број страна / Повез / Писмо:
130 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 10 × 16 cm
ИСБН: 978-86-515-1726-9
Година издавања: 2021.
Издавачи / Суиздавачи: Архив Војводине, Издавачка кућа Прометеј
Цена: 880.00 RSDЦена са попустом:
748.00 RSD
Фатално бомбардовање – највеће разарање у историји Новог Сада
Пред нама је невелики обимом, али богат садржајем, рукопис о бомбардовању, а може се слободно рећи – о уништењу Новог Сада, 12. јуна 1849. године. Публикација је дело двојице потврђених аутора више значајних дела из прошлости Новог Сада и Сремских Карловаца, али и потврђених као приређивачa и издавачa дела других аутора, било да је реч о радовима савремених истраживача, било да је реч о помало заборављеним, а важним делима насталим у неким ранијим временима.
Веома убедљиво, и са готово драмским набојем, аутори приказују и како је до бомбардовања дошло: потпуно непотребна и очито је – војнички непромишљена и неосмишљена акција аустријског генерала и хрватског бана Јосипа Јелачића (ког је, то би ваљало истаћи у бански трон увео српски патријарх Јосиф Рајачић). Ушавши у Нови Сад са својим трупама, већ захваћеним колером, са намером да преко Мостобрана и понтона заузме Петроварадинску тврђаву – препуну добро опремљеним и Кошуту оданим трупама, била је дуго тражени повод да се највећем српском општеству на свету – како је говорио Вук, или центру српског народа, у време када он државу није имао – како је говорио и писао Васа Стајић, Новом Саду, једном заувек сломи кичма и да се на тај начин реши „српско питање”. Истовремено, Јелачић није нашао за сходно да нареди евакуацију цивила, оставивши их на линији ватре, чак и кад се сам повукао са војском. Оставивши српско становништво – пре свега на линији ватре – јер се несрпско, изузев једног малог броја – појавом Јелачићевих трупа, склонило у Пирош, или ближи Мостобран.
Ђорђе Србуловић
Жарко Димић
Жарко Димић рођен је 10. марта 1962. године. Основну школу и Карловачку гимназију завршио у Сремским Карловцима. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за Историју. Поред низа студија и стручних прилога објавио је и књиге и историографије те приредио бројне монографије о знаменитим догађајима и личностима, углавном везаним за Сремске Карловце.
Поред научног, Жарко Димић бави се и књижевним стваралаштвом. Објавио је више збирки поезије, антологије анегдота, прозне књиге. Поезија му је превођена на италијански, енглески, руски и мађарски језик.
Добитник је бројних награда и признања међу којима су од важнијих Специјална награда за поезију на 15. уметничком фестивалу медитерана у Конверсану (Италија), 2002, Јубиларни крст генерала Петра Николајевића Врангела (Санкт Петербург), 2007… Руски патријарх московски и целе Русије Алексеј доделио му је орден Руске православне цркве Преподобног Сергеја Радоњешкога III степена, 2008. Добитник је Вукове награде Културно просветне заједнице Србије, 2009., носилац је медаље ФЕДОРОВ и Витешког крста који додељује међународна асоцијација витезова са седиштем у Москви за свеукупни досадашњи рад на очувању националних вредности и православне традиције 2010, као и Награде АРС Академије за животно дело у развоју културе и духовног наслеђа, 2018. Припао му је Орден Вожда Ђорђа Стратимировића, 2021 и награда Дејан Медаковић за књигу Карловачка гимназија, 2021.
До марта 2022. године др Жарко Димић је објавио преко 600 ауторских јединица из књижевности, историографије и историје уметности. Жарко Димић је добитник многобројних повеља и признања у земљи и иностранству и награда као носилац и покретач пројеката у култури и уметности.
Управник је Архива САНУ у Сремским Карловцима, где живи и ради.
Мишко Лазовић
Миладин Мишко Лазовић рођен је 1960. године. Студирао је социологију на београдском Филозофском факултету. Био је уредник у Ставу, Новосадској енциколопедији, Независнима, Демократији и НС Недељнику, а сад ту дужност обавља у Дненвику. Приредио је кљиге драма Александра Тишме Дозвољене игре и Осма седница и остало Горана Марковића. Коуредник је хрестоматије Име и презиме: Нови Сад и коаутор монографија Бановина и Новосадски магистрат, са Донком Станчић.
Још нема коментара.