Фузије и аквизиције

Милутин Ћировић

Проф. др Милутин М. Ћировић је редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду. Рођен је 1928. године у Београду, од оца Милисава и мајке Зорке Савић. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Дипломирао је на Економском факултету у Београду 1951. године, а докторирао на истом факултету 1957. године, са темом докторске дисертације: „Теорија уравнотежења платног биланса“. У школској 1957/58. био је на постдокторским студијама на Лондонској економској школи (LSE). Од 1949. до краја 1951. године радио је на девизним пословима у Савезном министарству финансији и у Главној централи Народне банке Југославије. Од 1952. године је стално запослен на Економском факултету у Београду у разним универзитетским звањима. За редовног професора изабран је 1970. године. Пензионисан је 1993. године. Сада је руководилац последипломских студија на Факултету за менаџмент Универзитета Браће Карић у Београду.

Професор Ћировић имао је низ значајних функција у стручним организацијама и државним органима. Био је члан Економског савета Савезног извршног већа, члан централне радне групе за израду Дугорочног програма економске стабилизације и председник радне групе за израду Антиинфлационог програма, члан Комисије за спровођење Дугорочног програма економске стабилизације, главни економски саветник Народне банке Југославије, председник Економског савета Савезне владе, члан управног одбора Беобанке, председник Економско-правног савета Војвођанске банке, специјални саветник Европског центра за мир и развој Универзитета Уједињених нација, члан Председништва Савеза економиста Југославије и члан Одбора за економске науке Српске академије наука и уметности. Био је члан неколико међународних група независних експерата.

Учествовао је са рефератима на бројним домаћим и међународним научним скуповима. Био је члан редакционих одбора или савета часописа: Финансије, Југословенско банкарство, Економист, Економски анали, Development & South-South Cooperation. Публиковао је књиге: Теорија уравнотежења платног биланса (1958), Новац и кредит (1966), Монетарни-кредитни систем (1976), Новац и стабилизација (1982), Монетарна економија (1987), Банкарски менаџмент (1995), Девизни курсеви (2000) и Банкарство (2001). Поред тога, публиковао је 118 научних и стручних радова који су штампани у виду чланака у научним часописима или као делови књига.

Признања: Редовни члан Научног друштва економиста Југославије, члан Академије економских наука СЦГ и члан Научног друштва Србије.