Декаморон

Ludus in fabula

Лирска пантомима или басна in vivo

Својеврсни питорескни баснограм, са вибрантним елементима деконструисане пасторале, својствен пишчевим (нео)авангардним и колажним решењима, овај пут пре свега по питању литературе, налази се пред читаоцем књиге Декаморон Попа Д. Ђурђева. Као и визуелна, мозаична или ребус-поезија у књигама Поезија која се гледа, Слик ковница или Депонија, ни књига Декаморон не одустаје од лирског такта сваковрсне контрафактуалности и то кроз начин на који писац ступа у дијалог са морфологијом басне.

Организоване на Бокачов начин, наслућено декамероновски, у десет циклуса са по десет мултимедијалних кáжа, ове кратке приче што нуде један одговор на питање шта басна може да значи, испричане су подједнако у времену и простору. У том времену, кад се раскол између деконструкције и реконструкције све мање види, скривени Бокачо из наслова књиге Попа Д. Ђурђева ту је да читаоцу раскрије још једну новину.

Она реферира управо на временску раван бокачовске басне, јер је сваки циклус књиге Декаморон имплицитно временски организован. Тако, с обзиром да је стварност са свим својим експериментима велика тема целокупног дела Попа Д. Ђурђева, смени Бокачових приповедача на дневном нивоу у књизи Декамерон, одговара и временска смена циклуса у књизи Декаморон.

Оља ВАСИЛЕВА