У књижевном свету Мирјане Штефаницки Антонић
Књигу критика ,,У књижевном свету Мирјане Штефаницки Антонић” отвара топла порука Бојане Грбовић, књижевницине кћерке, што је сакупила као у наручје, тумачења мајчиних књига објављених у протеклих неколико година. Овај зборник радова чин је безусловне љубави и уверења што се из те љубави родило да су књижевница Мирјана Штефаницки Антонић и Мирјана мајка заслужиле овај дар.
Дина ЗАВАРКО
Ово је својеврстан, веома битан дар Мирјани. Бојана је то лијепо објаснила у свом (у)вођењу читалаца у ову књигу. У књизи се осјећа снага љубави – кћерке. Тешко је то стање описати, зато се и нећу упуштати у тај посао. Шта ће нам тешкоће код оволико љубави.
Војин ТРИВУНОВИЋ
О тој стрпљивости речи можемо разговарати тек читањем, бивањем „У књижевном свету” у коме истрајно борави и наша књижевница Мирјана Штефаницки Антонић. Знамо је као песникињу, прозног писца, есејисту, критичара. Ствараоца који својим речима разбија стене времена из којих се увек појави покоји књишки цвет, чија је садржајна боја променљива и нова… Она за вас брижљиво чува плућа језика и стваралачки кисеоник.
Милијан ДЕСПОТОВИЋ
Бојана Грбовић
Све приче у мојој породици крећу са реченицом: „Бојана се тада није ни родила“. Ипак, моје срећно детињство се ослања на моје две баке Велинку и Франциску, и њима дугујем велику захвалност. Несебичну љубав, ипак највише добијам од сина Андрије и ћерке Мие. Подршку и поштовање као и сву љубав делим са супругом Дином. Они који су ме извели на прави пут су мој отац Добривоје, који је увек волео да каже: „Лепа и паметна на тату, а све остало на маму“, и мајка Мирјана, рођена Штефаницки, којој сам била „сине мој“ и десна рука у свему. Рођена сам у Новом Саду, 16. марта 1982. године. Своје школовање паузирала сам на докторским студијама Универзитета Београд. Тренутно сам запослена као магистар економских наука у Привредној комори Србије.
Још нема коментара.