Нека презимена и њихово порекло на простору Старе Рашке – 3. допуњено и проширено издање
Старо српско рударство
Шифра производа: 00843
Едицијe: Историја
Број страна / Повез / Писмо:
262 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-7639-659-0
Година издавања: 2003.
Издавачи / Суиздавачи: Вукова задужбина, РТС
Цена: 1,400.00 RSDЦена са попустом:
1,190.00 RSD
Рударство на поднебљу Србије – од античког времена до XX века
Појава рударства и геологије везана је за настојања човека да природу потчини својим потребама, да користи ресурсе које му природа пружа, да произведе оруђа за рад и обезбеди егзистенцију. Пређен је дуг пут од првобитног површинског прикупљања минерала и једног од највећих човекових открића у историји, које се догодило пре осам хиљада година, да комад стене у ватри прелази у метал. Рударство и геологија неодвојиво постоје готово колико и људски род, чинили су и чине ослонац привредног, културног, научног, техничко-технолошког и општег друштвеног развоја. Развијали су се или стагнирали, доносили благостања или страдања, утицали на ток историје. Археологија указује на то да су корени рударства, геологије и металургије у праисторији на подручју Србије. То потврђују бројна археолошка налазишта, својеврсни репрезентативни споменици културе – Криво поље код Рамаће, Рујник код Ниша, Рудна глава код Мајданпека, Мали Штурац (Прлови) на Руднику, Беловоде у близини Петровца на Млави, Плочник недалеко од Прокупља, Стојник на Космају итд.
Стара мудрост да је историја сведок времена, светлост истине и учитељица живота на примеру историје рударства и геологије потврђује своју истинитост и учи нас да са нама не почиње развој, нити од нас историја, да смо само карика у процесу који траје. Зато је за разумевање и вредновање достигнућа савременог рударства и геологије неопходно сагледати магистралну линију развоја рударства и геологије и успоставити везу између прошлости и садашњости.
Десанка Ковачевић Којић
Десанка Ковачевић Којић (Сарајево, 1925 — Београд, 2022) је била је српска историчарка и академик, која се бавила средњовековном историјом Срба. Објавила је седам књига и око 100 научних и стручних радова, приказа и осврта, а један је и од аутора који су радили на књизи „Историја српског народа“.
Дипломирала је историјске науке на београдском Филозофском факултету и одбранила докторску дисертацију „Трговина у средњовјековној Босни“. После студија се запослила на Одсеку за историју сарајевског Филозофског факултета, на коме је 1969. године постала редовни професор за предмет Историја народа Југославије у средњем вијеку. Повремено је предавала и Помоћне историјске науке.
Проучавала је више тематских области, међу којима су главне: трговина, рударство и градови, у првом реду средњовековне Србије и Босне, као и њихове привредне везе са Дубровником и Медитераном. Нарочито се посветила проучавању историје градова, облицима привређивања, дубровачким насеобинама, уређењу и друштвеној структури, начину живота, као и односима између села и града. Аутор је неколико књига и бројних студија објављених у домаћим и страним часописима и зборницима радова.
Ружа Ћук
Др Ружа Ћук (1949-2007) била је један од водећих српских историчара за област средњег века и Дубровника. Основну школу завршава у родном Грачацу, а гимназију у Загребу. Дипломирала је 1973. године на Филозофском факултету (Група за историју) у Београду. Као одличан студент, добитница је Октобарске награде за изванредно урађен и одбрањен дипломски рад. Уписала је постдипломске студије на истом факултету, где је магистрирала (1977) и докторирала (1984) код свог ментора проф. др Симе М. Ћирковића. У Историјском институту САНУ је радила од 1974. године, прошавши кроз сва научна звања, од асистента приправника до научног саветника. Др Ружа Ћук је годинама истраживала у Дубровачком архиву, Архиву САНУ, Историјском архиву у Котору, а кратко време и у Државном архиву у Венецији.
Сима Ћирковић
Симо Ћирковић (1951) готово три деценије бави се историографским темама. Дипломирао је журналистику и специјализовао међународну политику и дипломатску историју. Као новинар, радио је у великим новинским кућама (Политика и Борба). Аутор је неколико монографија. Као лексикограф ангажован је у Српском биографском речнику Матице српске и у Српској енциклопедији, заједничком издању Матице српске и САНУ, где је укључен као стручни сарадник. Негује принципе свестраног архивског истраживања, те су његове књиге документарни увид у епоху, људе и институције. Аутор је и наратор вишеделне ТВ серије о старом Београду, која је модерном гледаоцу приближила интригантну прошлост и њене доминантне личности.
Још нема коментара.