Одбрана Косовога поља — документи и сећања о војводи Петру Бојовићу
Шифра производа: 31092
Преузмите одломак: 
Едицијe: Бесмртна претходница, Историја
Аутор: Петар Бојовић
Број страна / Повез / Писмо:
272 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2455-7
Година издавања: 2025.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,100.00 RSDЦена са попустом: 935.00 RSD
Војнички позив за њега је било завештања војсци, која је требало да оствари велику националну идеју, чему се предавао до наивности. Међу вишим официрима и ђенералима не можемо наћи ниједног који би толико био привржен и одан „краљу и отаџбини“. Та слика власти, наслијеђена још из дјетињства у патријархалној породици, пренесена је у његовој свијести на државу и војску. Државна власт, краљ, влада и врховна команда − за њега је била глава велике породичне задруге, а војска породица, у којој су се знали устаљени ред и поштовање. Бојовићу је држава значила олтар и светилиште, за коју живот није био нека особита цијена. Читавог свог војничког живота њему се та слика није ни најмање изобличила.
Божидар М. Јововић
Војвода Бојовић је ватрени патриота. Он је свој живот посветио својој земљи. Његове главне особине су искреност, пожртвовање и добронамерност. Овај храбри војник је благ. Његов глас, мало потмуо, готово се никад не издиже и његове очи које гледају право у ваше, имају нечег меланхоличног. То је носталгија за отаџбином и жалост за свима онима који су изгинули за њену слободу.
Арчибалд Рајс
У пробоју Солунског фронта Прва армија је, после незадрживог јуриша на јако утврђени фронт од Сокола до Црне Реке и тешких борби од 15. до 18. септембра 1918. године, ослободила Велес и Овче поље. Код Куманова је приморала две бугарске дивизије да положе оружје. Петар Бојовић унапређен је у чин војводе 26. септембра 1918. године.
Радивоје Бојовић
Петар Бојовић
Петар Бојовић (Мишевићи код Нове Вароши, 4/16. јул 1858 — Београд, 19. јануар 1945) био је српски и југословенски војвода.
Учесник је српско-турских ратова током којих је био у штабу Врховне команде, а по завршетку ратова постао је водник батерије у Београду. Мењао је неколико дужности све до избијања Балканских ратова 1912. године, када је био командант Коњичке дивизије.
У Првом балканском рату Бојовић је био начелник Штаба Прве армије од октобра 1912. године. Истакао се током Кумановске и Битољске битке, после којих је добио чин генерала.
У Првом светском рату је био командант Прве армије. Учествовао је у завршним операцијама Церске битке. Због ратних заслуга 13. септембра 1918. добио је чин војводе (фелдмаршала).
1941. и постављен за Врховног инспектора целокупне војне силе Југославије. Током Априлског рата именован је по уставу, услед малолетности краља Петра II, за помоћника врховног команданта краљевске југословенске војске да би после капитулације војске сам себи одредио кућни притвор у коме је био све до краја рата. Преминуо је у дубокој старости.
Одликован је Орденом Југословенске круне првог реда (1930. године), Орденом Карађорђеве звезде првог реда (1933. године) и француским Орденом Легије части (1936. године). Носилац је многобројних највиших српских и савезничких одликовања. Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.
Још нема коментара.