Кнегиња Милица – љиљан у долу : ожиљак (1335–1405)

У скромном пантеону женских ликова српске средњовековне историје, бар кад је реч о историји политичке мисли и политичког делања, својом вишеструком посебношћу снажно се издваја фигура кнегиње Милице Хребељановић (1335–1405), и као супруге, и као мајке, а надасве као „државохранитељке“.

Академик Драган Симеуновић

Над њеним мироточивим моштима, чуда, исцељења и духовна окрепљења и данас се дешавају тихо, скоро неприметно, али неизоставно. Стога је, с разлогом, називамо тиха помоћница: Зато благослови Бог име Твоје и гроб Твој мироточиви, Евгенијо свехвална: свима болесним за исцељење и свима верним на спасење (Кондак Свете Ефросиније).

Протојереј Данијел Стефановић, парох љубостињски

Мудра Мајка–Супруга–Царица–Кнегиња–Владарка–Државница–Монахиња–Светица достојанственим чињењем, одржала је узорно порекло Немањичко, немерну љубав према породици као врхну оданости традицији српског народа, у којој се породица уздиже на пиједестал животворног и Светог, што је немерљиво с другим Божјим датостима.

Лаура Барна

„Ожиљак“ Јелене Делибашић дубока је засеклина нашег Косовског завета, али и благости светитељске самоће Царице Милице која, у тешким условима, покушава и успева да реализује хришћанске Врлине и буде дипломата, и поред своје смерности, Љубави и монашког завета.

Горан Раденковић

Јелена Делибашић посебно истиче Љубав као врлину над врлинама, коју је поседовала и делатно сведочила преподобна Светитељка, у тајну чије личности је проникла. Указивање на Љубав посебна је драгоценост

Катихета Бранислав Илић