Ириг трговиште у Срему
Своје дело Гавриловић је написао на основу литературе, објављене грађе, ослонцем на резултате до којих је дошао дугогодишњим истраживањима у нашим и страним архивима. Изузетно по своме фактографском набоју, оно до појединости – готово захтева да се забележи ваљани податак, поуздано сведочи о насељу у распону од једног и по века. У том хронолошком оквиру, писац је уочио два јасно омеђена периода, посветивши, свакоме од њих, бројем страница уједначено поглавље. Сигурност у одабирању извора и чињеница, добро познавање и подунавско-балканске прошлости уопште, резултирали су пишчевим језгровитим закључком и на немачком језику. Географски и именски регистар, поуздани су водич кроз садржаје, док брижљиво одабране фотографије визуелно употпуњавају представу о личностима и другим појединостима из свакодневног живота. Укратко речено, монографијом о Иригу историјска наука је добила готово модел за будућа дела ове врсте, шира читалачка јавност занимљиво штиво.
Мирко Митровић, Дневник
Славко Гавриловић
Основну школу завршио је у родном селу, а шест разреда гимназије у Винковцима. Седми разред гимназије завршио је у Сремским Карловцима школске 1941/42, а потом је прекинуо школовање и вратио се у родни крај.
Прикључио се Народноослободилачком покрету 1943. и у њему остао до 1945. када је наставио школовање и наредне 1946. матурирао у гимназији у Новом Саду. Исте године је уписао студије историје на Филозофском факултету у Београду. Дипломирао је 1951. године дипломским радом из Опште историје новог века. Од септембра 1949. био је стално запослен у Средњој фискултурној школи у Земуну, а потом је од 1951. до 1953. био професор Учитељске школе у Призрену, када је положио и државни стручни испит у Београду. У септембру 1953. прешао је на дужност кустоса у Музеју Војводине у Новом Саду, да би 1955. био изабран за асистента на групи за историју Филозофског факултета у Новом Саду. Априла 1956. докторирао је са тезом „Аграрни покрет у Срему и Славонији почетком XIX века“ и исте године изабран за доцента на катедри за Историју народа Југославије новог века. У наставничком звању као ванредни и редовни професор био је све до почетка 1988. када је прешао у Историјски институт Српске академије наука и уметности у Београду, задржавши се истовремено као предавач у скраћеном радном односу на Филозофском факултету у Новом Саду. У историјском институту је био научни саветник, а вршио је и функцију председника Научног већа све до пензионисања.
За дописног члана САНУ изабран је у новембру 1978, а за редовног члана у децембру 1985. године. Приступну беседу Учешће Срба у друштвеном и политичком животу Хрватске и Славоније у првој половини 19. века одржао је 14. јуна 1986. године. У Одељењу историјских наука САНУ руководио је одбором за историју српског народа од XVI до XVIII века, као и Одбором за историју Српске револуције 1803–1830. Неколико пута је био и на челу Сентандрејског одбора САНУ. Био је стални члан Матице српске, члан њеног управног одбора. Био је први уредник Зборника Матице српске за историју и члан уређивачког одбора Српског биографског речника.
Предмет истраживања академика Славка Гавриловића била је историја панонског и балканског простора у распону од XVI до XIX века, пре свега историја српског народа и његових непосредних суседа. Објавио је неколико десетина монографија, зборника архивске грађе као и стотине научних радова и прилога.
Добитник је Октобарских награда Београда и Новог Сада и награде за животно дело Универзитета у Новом Саду.
Још нема коментара.