Поезија неандерталаца
Хроника нашег гробља
Шифра производа: 30826
Преузмите одломак: 
Едицијe: Историја, Откривање прошлости
Аутор: Миливоје Иванишевић
Број страна / Повез / Писмо:
379 / Мек / Ћирилица
Димензије: 15 × 23 cm
ИСБН: 978-86-515-2192-1
Година издавања: 2023.
Издавачи / Суиздавачи: Архив Војводине, Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,320.00 RSDЦена са попустом:
1,122.00 RSD
Или слово о страдању српског народа Братунца, Милица, Скелана и Сребренице
За успешно извршење продуженог и вишекратног убиства мржњом и неразумевањем неопходно је испунити један основни услов: сакрити истину. У савршеном злочину готово је важније одузети жртви истину него одузети јој живот. Сред загушљиве помрчине неистине оглашене истином умире се и без убијања, а убија без казне и без гриже савести. Да би се зауставило паклено коло невидљивог злочина, без обзира на то коме је у датом тренутку додељена улога злочинца, а коме, пак жртве, нужно је ослободити истину, пробити се до неопозивих чињеница. А против истине о злочинима над српским народом, почињеним током двадесетог века, скована је била, и у дело углавном доследно спровођена, различитим разлозима „вишега реда” оправдана завера ћутања и прећуткивања. Истина је, срећом, спора, али достижна.
Као вода, она на крају увек нађе свој пут. Али тај тренутак озарења треба чекати, и дочекати. Предуго за једно покољење, а о појединачним животима да и не говоримо. Сведочанство као што је Хроника нашег гробља доживљава се стога као окрепљујуће, истиносно врело моћних понорница које избија на правом месту и пружа доказ против једне од највећих, и најсрамнијих обмана нашег времена.
Дарко Танасковић
„Истина је и у гробу жива, у оковима слободна, и у тамици светла, и у благу чиста.“
Владика Николај
Миливоје Иванишевић
Миливоје Бата Иванишевић је рођен у Грачаници испод планине Озрен. Након Другог светског рата долази са мајком у Београд где се и школовао. У Београду је завршио студије српске и светске књижевности. Био је главни уредник часописа Унеска за српско подручје, затим управник Дома омладине, те један од оснивача Завода за проучавање културног развитка. Од почетка распада Југославије 1991. године се бави прикупљањем и документовањем грађе о злочинима над Србима, а 1992. године оснива „Центар за истраживање злочина над српским народом“. Постаје члан Сената Републике Српске 1996. године. До сада је објављено десетак његових радова на тему злочина над Србима током распада Југославије деведесетих година двадесетог века.
Још нема коментара.