Око Великог трибунала
Хандке је пратио рад Хашког трибунала за ратне злочине у бившој Југославији и о њему написао два есеја. Први од њих, Око Великог трибунала, настао је након ауторових посета Трибуналу 2003. године.
Нема сумње: недела на Балкану, почињена тако или овако, у земљи и за писаћим (писаћим?) столом у иностранству, заслужила су испаштање, без обзира да ли „смо то дужни према жртвама“. Али како? Где? И пред ким? Заслужила су испаштање, осуду и кажњавање, а зашто не и у Хагу, близу пешчаних дина, у улици Помпстацион и на Северном мору, а зашто не и пред младим председавајућим Енглезом тамо, који је такорећи свег свог живота, пре него што се суочио са југословенском пометњом, био нешто попут окружног судије, circuit judge, чини ми се, у Мидланду, и зашто не пред његовим колегама, седокосим црнцем са Острва плавих планина (Bluemontain), са Јамајке у Карибима, и оним још младим стручњаком за цивилно право (специјалност „право забране“) из Јужне Кореје?
Петер Хандке
Петер Хандке један је од најзначајнијих савремених писаца немачког језика. Рођен је 1942. године у Грифену, у Аустрији, а одрастао је у Источном Берлину. Студије у Грацу напушта 1965. године, након објављеног свог првог романа Стршљени, како би се потпуно посветио писању.
Пише романе, приче, есеје и друге прозне текстове. Режирао је три филма, а са Вимом Вендерсом сарађивао је на сценарију за филм Небо над Берлином.
Добитник је бројних књижевних и позоришних награда, међу којима су награде Франц Кафка и Георг Бихнер, Ибзенова награда и друге.
Још нема коментара.