Кнегиња Милица – љиљан у долу : ожиљак (1335–1405)
Семе божанског орача
Шифра производа: 31157
Преузмите одломак: 
Едицијe: Антрополошка едиција, Драмске уметности
Аутор: Бошко Сувајџић
Број страна / Повез / Писмо:
376 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-2530-1
Година издавања: 2025.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,990.00 RSDЦена са попустом:
1,691.50 RSD
Фолклорни и митски обрасци у савременој српској поезији и драми
Анализа митских и фолклорних образаца у савременој српској књижевности укључиће неминовно интердисциплинарни приступ и метатекстуална питања која се тичу специфичности усмене уметности речи, разматрања контекста настајања, модалитета трајања и усменог традирања, рецепције, феномена ауторства, те најширих културолошких аспеката проучавања. Нове околности изискују и нова ишчитавања, херменеутички приступ интерпретације дела, ситуирања у другачији културни или историјски контекст, што све на легитиман начин обогаћује дело новим и другачијим тумачењима, сагледавањима и критичком процењивању.
Књижевноисторијски и књижевнотеоријски приступи народној књижевности и фолклору у епохама савремене српске књижевности у XX и XXI веку показаће да су митски и фолклорни обрасци још увек живи и делатни, и да се пажљивим читањем могу распознати као животворно митопоетско ткиво које откривамо захваљујући савременим знањима и искуствима когнитивне лингвистике, антропологије, етнопсихологије, фолклористике, историје религије и др. „граничних” научних дисциплина. Цитираћемо песникињу Марију Шимковић: ако само следимо знаке. Ову књигу посвећујем тим знацима који још увек пулсирају у нама.
Аутор
Бошко Сувајџић
Проф. др Бошко Сувајџић (1965, Драгиње) је магистрирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду.
Бошко Сувајџић ради као редовни професор за Народну књижевност на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду, управник је Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима и заменик управника Међународног славистичког центра (Филолошки факултет, Београд). Председник је Управног одбора Вукове задужбине и члан УО Задужбине „Десанка Максимовић“. Потпредседник Друштва за српски језик и књижевност Србије.
За књигу Иларион Руварац и народна књижевност добио је награду Вукове задужбине за науку у 2007. години, а за књигу Певач и традиција награду „Миле Недељковић“ за најбољу фолклористичку студију објављену у 2010. години (Аранђеловац). За збирку песама Сонети. Ватре добио је награду „Задужбине Веселина Лучића“ за најбоље књижевно остварење наставника и сарадника Универзитета у Београду за 2014. годину, а за збирку Anima viva награду „Мирослав Антић“ за 2016. годину. Добитник награде Бранковог кола „Печат вароши сремскокарловачке“ за збирку песама Направи ваздух за 2018. годину, као и награде „Раваничанин“ Српске духовне академије Параћин за укупни допринос српској поезији (2020). Добитник је награде „Златни беочуг“ Културно-просветне заједнице Београда за трајни допринос култури Београда (2016) и „Вукове награде“ за свеукупни допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном простору (2018).
Још нема коментара.